Predsednik Srbije pre tri dana otvorio je deonicu auto-puta Merošina-Merošina 1 od 5,5 kilometara, koji je deo auto-puta Niš-Medrade, a koji bi trebalo da obezbedi putnu vezu sa lukom Drač u Albaniji. Čak je i imenovan kao „Autoput Mira“.
On je izjavio i da „ljudi moraju da znaju da samo jedan kilometar košta od osam do 25 miliona evra u zavisnosti od konfiguracije terena“.
Međutim, u prenosu uživo dok su se predsednik, šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre i ostatak delegacije vozili u autobusu bez krova po novom putu, moglo se videti da se ovaj auto-put razlikuje od drugih auto-puteva.
Naime, ovaj put ima samo tri trake za oba smera.
Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izjavio je dva dana kasnije da je otvorena deonica „rađena u poluprofilu“, a da će ostale deonice ovog auto-puta biti građene u „punom profilu“, kao i da će se i na ovoj deonici „naknadno graditi puni profil“.
Da bismo utvrdili o kakvoj vrsti puta se radi pitali smo stručnjake.
Građevinski inženjer Danijel Dašić kaže za Danas da je ovaj put kategorisan kao put IB reda, dok su auto-putevi kategorisani kao putevi 1A reda.
„Ako pitaš optimistu otvorena je jedna traka autoputa. Ako pitaš realistu otvoren je magistralni put. Pesimista bi rekao da je to običan put sa pogrešno iscrtanim linijama. Vrhunac parodije je da ovim tempom, 5,5 kilometara za nešto ispod dve godine od svečanog otvaranja radova u septembru 2021, možemo da očekujemo 14 ovakvih svečanih otvaranja deo po deo i završetak za 28 godina, negde 2049.“, ocenio je Dašić.
Prema rečima Igora Velića, master saobraćajnog inženjera da bi neki put bio nazvan auto-putem mora da ispuni sedam uslova.
– Mora biti obeležen znakom za auto-put koji je zelene boje.
– Maksimalna brzina mora biti 130 kilometara na sat.
– Mora da ima najmanje dve saobraćajne trake i zaustavnu traku u svakom smeru.
– Smerovi moraju biti fizički odvojeni.
– Mora postojati kontrolisani pristup auto-putu, drugim rečima to su naplatne rampe.
– Ukrštanje sa drugim putevima ne sme biti na istom nivou, odnosno uključenja i isključenja sa auto-puta moraju biti denivelisana.
– Put služi striktno za motorni saobraćaj i sva vozila sporija od 50 kilometara na sat ne smeju da zađu na auto-put i to je takođe minimalna brzina na ovoj vrsti puteva
Velić ističe da u propisima nigde ne postoji izraz poluauto-put ili brza saobraćajnica kako se često u izjavama političara nazivaju putevi koji se grade poslednjih godina.
Takođe, „poluprofil auto-puta“, prema njegovim rečima, bile bi dve trake i zaustavna traka, odnosno deo auto-puta u jednom smeru.
Zato postoji, termin „motoput“ koji karakteriše ograničenje brzine od 100 kilometara na sat, saobraćajni znak plave boje i takođe, minimalna brzina od 50 kilometara na sat.
Izvor: Danas
