Teofil Pančić, kolumna ''Kulturni gnevnik'' za portal nedeljnika ''Vreme'', 19. jun 2023.
Wannabe pop mislilac sa Russia Today opominje nas ovih dana da je Beogradski sindikat, posle 13 godina, objavio novi album. Nekako slučajno mu je baš toliko godina trebalo za novi nalet patriotsko-kritičke inspiracije.
A ja se prisećam 2001. ili 2002. kada su se pojavili niotkuda i zauzeli sve: od refrena njihove Govedine nisi mogao pobeći nigde. Desničari i lumpeni, slobodni radikali i freelance kreteni, budući Naši i večiti dogodineuprizrenaši, zaljubili su se na prvu, i ta ljubav, obostrana, još traje, i neka je.
Ali to kako se onaj liberalni Beograd zaljubiška… Govedina je odjekivala sa svih radio stanica uz koje smo nekako preživeli devedesete, iz kafića i klubova koji su bili utočišta, nezavisni progresivni mislioci ispisivali su eseje u njihovu slavu uzduž i popreko nezavisne i progresivne štampe… Mislim da je i u Vremenu bilo inficiranih.
A doba je bilo ono na koje ta ista lakomislena liberalna Srbija danas gleda kao najbolje: Đinđić premijer, Milošević u Hagu, zemlja se na dnevnoj bazi oslobađa blata i smrada. Ali, tada niko ničim nije bio zadovoljan, i bilo je pitanje očuvanja imidža u "boljoj“ čaršiji ne samo kritikovati novu vlast – što je normalno – nego je proglašavati istom ili gorom od stare.
A onda je došla Govedina i, mada otvoreno ultradesničarska, slomila srce svima jer je "taaaako kritična“. Posle će doći još mnogo gore govedine iz iste BS klanice. Ali je za sve bilo kasno, oni su postali mejnstrim nove stvarnosti u zemlji koja ratuje sa stvarnošću.
Jedino smo mi kanda prešli deevolutivni put, od govedine smo postali junetina, a od junetine teletina. Ne zato što smo tako ukusni, nego zato što smo tako naivni.
