Učenici u srpskim školama će, po svemu sudeći, uskoro sami sebi držati časove, jer će broj nastavnika biti sveden na minimum. Alaramtan podatak, naime, govori da je zabrinjavajuće malo brucoša na nastavničkim smerovima na fakultetima. Trend pada ovakvog upisa, koji traje već devet godina, sada je dostigao vrhunac, pa je na, recimo, Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (BU), na smeru Opšta fizika, čiji diplomirani studenti ovaj predmet predaju kasnije u školama, prijavljen samo jedan brucoš na 25 mesta!
Na Filološkom fakultetu u Beogradu, najugroženiji je srpski jezik i književnost, na koji se ove godine prijavilo samo 34 kandidata, na planiranih 100 mesta.
Na Učiteljskom fakultetu na katedri u Novom Pazaru za smer Obrazovanje vaspitača, prijavilo se samo troje srednjoškolaca, a za Obrazovanje učitelja 29., dok je za katedru u Vršcu za smer Obrazovanje učitelja prijavljeno četvoro. Na Hemijskom fakultetu BU za smer Nastava hemije, prijavljeno je samo sedmoro brucoša, a mesta ima za 25., dok je na Matematičkom fakultetu u Beogradu, na smeru Opšta matematika, prijavljeno 135 kandidata, a broj planiranih mesta je čak 250.
Sigurno “najtužnija” prijava je na Fizičkom fakultetu BU, za smer Opšta fizika, na koji se prijavio samo jedan srednjoškolac, dok je broj planiranih mesta 25.
“Tone nam brod! Nažalost, ne postoje instant rešenja da ga spasimo i održimo na površini. Ovaj problem je uzeo maha i obrazovanje nam je u najvećoj opasnosti do sada. Srednjoškolci već godinama beže od nastavničkih smerova na fakultetima, a jasno je i zašto. Država je pokušala da reši problem slabog odziva na upis kratkoročnim merama, stipendijama za studente matematike koji će raditi u prosveti, ali efekti su jako slabi. Položaj nastavnika je u ovom društvu urušavan jako dugo, a ne radi se samo o novcu, iako je i taj faktor veoma važan. Međutim veliki problem je status nastavnika, koji je katastrofalan i zbog čega mladi sebe ne vide u toj branši. Oni znaju da će, ako završe neki od nastavničkih smerova, raditi za platu koja je niska, takođe neće imati mogućnost napredovanja na poslu jer to u prosveti ne postoji, a plata koju dobiju pri zaposlenju pratiće ih do penzije. Dodatna otežavajuća okolnost je saradnja sa roditeljima i problemi sa učenicima, gde se nastavnici ništa ne pitaju. Ovakvo stanje nije nešto što će motivisati mlade da ulože ozbiljne godine i napor, da bi se izborili sa ovim poslom”, objašnjava za Nova.rs Aleksandar Markov, iz Foruma beogradskih gimnazija.
Nema sumnje da ćemo u svim školama u Srbiji ostati bez nastavnika matemaitke, fizike, stranih jezika, a biće problema i sa nastavnicima književnosti, ali i svih drugih predmeta.
“Ako se nešto hitno ne promeni, ne znam ko će našoj deci kroz nekoliko godina, decenija, držati časove. Naša branša trenutno nema ni ministra, već ‘privremeno rešenje’, a i to je jedan od pokazatelja u kakvoj smo situaciji. U državama u okruženju stanje nije mnogo bolje, ali mi smo sigurno u najlošijem položaju. U školama već sada predaju informatiku i druge predmete, nastavnici koji su završili privatne fakultete, što je do nedavno bilo zabranjeno. Jako je teško pronaći nastavnika matematike, pa deca i po dva meseca gube časove, jer nema ko da predaje. Moraćemo da angažujemo penzionere, ali ni oni ne žele da se vrate u škole. Kada aktuelni nastavnici odu u penziju, neće biti njihovih naslednika i učionice će ostati prazne”, upozorava Markov.
Dekani osam fakulteta u Beogradu, ponudili su rešenje, ali od države još nema reakcije.
“Trend pada prijava za nastavničke smerove počeo je još pre devet godina. Kao dekani, pokušali smo da poboljšamo upis na te smerove, ali smo došli do zaključka da se bez ozbiljne akcije države to neće promeniti i biće sve gore. Nas osam dekana, smo platformom pokušali nešto da učinimo, međutim država mora da reaguje. Studenti žele da studiraju engleski jezik, ali niko ne želi da bude nastavnik posle diplome, jer su niske plate i vlada nepoštovanje prema prosveti. Studenti hoće da studiraju, ali neće da rade kao nastavnici. Smer za nastavnika srpskog jezika i književnosti je u ozbiljnom padu, dok strane filologije imaju studente, ali srpski je najugroženiji”, naglašava u razgovoru za Nova.rs Iva Draškić, dekanka Filološkog fakulteta.
Obrazovanje i školstvo trenutno je možda i najveći problem u Srbiji, jer je ugroženost ove branše dostigla vrhunac.
“Upis na naše fakultete je ono što nas lično muči, ali generalno problem ima cela zemlja kojoj je obrazovanje ozbiljno narušeno. Ko će predavati našoj deci kad mi odemo u penziju. Godinu dana smo radili na platformi, koja je dobro primljena među nastavnicima srednjih i osnovnih škola i predali smo je Ministarstvu prosvete, ali još nema reakcije. Kao ljudi koji se nalaze na čelu institucija, mi smo maksimalno uradili, dali sve od sebe, sad je red na državu, na sistem. Krenuli smo od problema upisa, ali suština je da se promeni, odnosno vrati, položaj nastavnika u društvu, potrebna je zakonska regulativa koja uređuje taj položaj i povećanje plata. Nastavnici moraju imati glavnu ulogu u učionici, jer sada se svi više pitaju, i učenici i roditelji, a nastavnik je stub obrazovanja. Moramo im vratiti dostojanstvo u svakom smislu. Apelujem još jednom na Ministarstvo prosvete da uvaži našu platformu koja bi rešila ključne probleme u daljem obrazovanju mladih”, naglašava Draškić.
Podsetimo, stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima su ključni modeli koje dekani ukupno osam beogradskih fakulteta predlažu za spas srpske prosvete. Oni su seli za sto kako bi rešili gorući problem našeg školstva – nedostatak nastavnog kadra i sve manji broj studenata koji upisuju fakultete na kojima se školuju nastavnici srpskog, matematike, geografije, biologije, hemije, fizike…
Jedan od predloga je da se uvedu posebne stipendije za studente koji upisuju nastavničke fakultete, ali i da se popravi materijalni položaj nastavnika, a za to je neophodno značajno povećati plate. Dekani smatraju da plate u prosveti treba da budu za 30 do 50 odsto više od prosečnih u Republici Srbiji.
Izvor: Nova.rs
