Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Limenka stoji tamo na banjičkom brdu, kao ružni oklopnik pogođen buzdovanom. U njoj je oblikovan utvarni kulturni obrazac koji pretvara Srbiju u toksičnu deponiju. U klaustrofobičnom zatvoru od limarije traju orgije sastavljene od agresije i opscenosti koje niko više ne mora da podstiče. One proizvode sebe same i pretvaraju se u olovni oblak koji oduzima dah svakom smislu.
Otrovani ljudi, izgubljeni u nedoumici, odvojeni od vrednosti, suočeni sa čudovištima koja im govore šta su oni i za kim treba da idu – postali su plastelin za lako oblikovanje i malanje. Ljudska supstanca kojom se vlada, uverena da je disanje otrovnih isparenja jedini vazduh koji zaslužuju.
Zamislite da ste Željko Mitrović, čovek koji je gradio svoju distopiju na temeljima serijskih užasa. Ne može se u njegovom naumu govoriti o diktatu neukusa. On je samo stvarao željenu smesu za nemu pastvu. Slavlje je na palanačkom vašaru, nema dokaza o tome šta se slavi, ali se ni za čim ne žali.
Vašar se širi kao pustinja i proteruje žive. Nije se filozofija palanke popela na Banjicu, ona je uvek bila tu negde, pa je Mitrović zgotvio klin čorbu od prljave vode i nečega gadnog što po njoj ključa. Takva se supa nezasito kusa sve do ružičastog povraćanja. Masovni kazan iz koga se poslužuje besplatni smrad, zanosni miris za noseve odvojene od mozga.
Bilo bi naopako reći da se taj opsenar priklanjao svim vlastima. Možda je bilo obrnuto. Oni su dolazili njemu, želeći da ga promene u svoju korist. Niko ga nije uhvatio u njegovoj mimikriji, pošto je svako pomno gradio svoju. Mitrović je trgovac dušama. Bez etičkih svojstava i osobina, u pristajanju na sve ostao je nepromenjiv. Nije verovatno da ima drugu ideju osim vladanja bezvrednom estradnom iluzijom koja mu donosi profit i oslobađa ga poreza. To dobija od prijatelja koji su u svojim šapama sabrali najveća bogatstva i ostali neuračunljivi u svemoći.
Zbog toga je u ovim danima, kada se vladajuća partija pretvara u lešinu a poglavica u mlohavog starca, Žeks jedan od poslednjih stubova vlasti. Kad bude naslutio da počinje sunovrat, prvi će zatamniti ekran, anatemisati Krla, Sarapu i ostalu poslugu. Otići će u hibernaciju, umrtviće se nekoliko dana dok mu na vrata konzerve ne navale pobednici.
Pink je Vučićevo orlovo gnezdo, on ne vlada iz dvora nego iz Pinka. Taj zverinjak je jedino mesto koje potpuno usklađeno sa prirodom vladara: treš, nasilje, kukavičluk, glupe laži, anatema stvarnosti, krivotvorenje života, kletve, pretnje, prenemaganje. Ludilo u direktnom prenosu, tragični nagoveštaji raspleta koji je neizbežan uz vatromet na Pinku.
Mitrović je stvorio takvu kuću užasa koja može da opstane samo uz gosta koji je deo Pinka. On postoji jedino kao odraz, sa istinskim životom ga ne vezuje ništa. Ne može se razaznati gde prestaje vladalac a počinje Pink. To je sijamski odnos između čoveka i tvorevine srećnog Proke pronalazača. Ako ih odvoje, on više ne može da postoji ni kao kreatura. Mit o njemu čak i kod omamljenih fanatika postaće farsa, svi će zaista videti ono što osim potrošača Pinka i njegovih derivata svi i vide.
Svoju pandemonijsku industriju Žeks je obogatio proizvevši sebe u blentavog nadriučenjaka koji pronalazi šta mu se prohte. U doba korone i vladarevih smtronosnih opita, lečio je zaposlene provlačeći ih kroz jonizator. Stvaro je jonsko polje oko živih bića iz Pinka, uveren da njegovi joni definitivno ubijaju viruse. Izgleda da nisu ubili nijednog, pa ih je raspustio.
A onda je počeo da pravi dronove. Silno ga je zabavljao gornji rakurs i pogled na ljudski sitnež odozgore. Proizvodi ih za snimanje protesta, svadbi i sahrana. Uz pomoć prijatelja sklopio je posao sa vojskom i prodaje te naprave ko zna za kakve potrebe odbrane od nečega. Ako Mojsilović ne zna kakve tajne kriju te igračke – zna vrhovni koji ih je i pazario.
Ukidanje Pinka jedan je od ključnih zahteva u protestu protiv nasilja. Vladar je to razumeo kao pokušaj rušenja Srbije. Sa Žeksom je odigrao jedan naivni dramolet. Ne damo Pink, ali evo Zadruge. Zamolio sam Željka da ukine krike, urlike, svu tu Sodomu, iako će biti oštećen.
Izgledalo je da oštećeni Mitrović na stolu ima ponudu koju ne može da odbije. Evo, uskoro stavljamo tačku na Zadrugu, iako su na njoj odrastale generacije i učile se životu.
Naravno da nije moguće verovati dvojici prevejanih lažova. Zadruga ide dalje. Žeks najavljuje nova uzbuđenja još neviđena „na ovim prostorima“. Nisu dovoljne nastranosti u jutarnjem programu, uskoro sledi nešto novo.
Količina surovosti, straha i gluposti dostiže svoj klimaks. Tupavost pretvorena u nasilje dolazi iz jedne glave.
Ta glava poziva građane na ulice. Prezir, nadmenost, obmane, uvrede i pretnje koje izlaze iz nje, vode otporu po svaku cenu.
Pink je osvojio parlament, i to je početak palijativne nege režima. Sve najbesnije što postoji u leglu, pušteno je s lanca. To što tamo izgovaraju lobotomirani podanici po Njegovom nalogu, nezamislivo je. Oni će i srušiti svog ubogog monarha, braneći ga beskrajno tupom mržnjom.
