Javnost i dalje potresaju sramne pretnje koje je dobila najuža porodica glumaca Tamare Dragićević i Petra Benčina.
Popularni glumac i profesor Fakulteta dramskih umetnosti, Petar Benčina, u intervjuu za NIN ispričao je sve o borbi za svoje najbliže i strahovima koje proživljava. Sve je eskaliralo kad je u komentarima na internetu počelo da se pojavljuje i njihovo dete kao i mesto gde se ona trenutno nalazi.
„U trenutku kada su pretnje usmerili ka našoj deci, u tragičnoj situaciji u društvu, nakon dva masakra i dvadesetoro ubijene dece, te pretnje tretiram strašno ozbiljno. Tolerantan sam po prirodi, ali kada su pretnje kulminirale ka deci sa preciznim informacijama gde će se tog dana nalaziti, morao sam da reagujem“ ispričao je glumac i dodao kako su oni koji su pretili znali da im je ćerka na Ekskurziji na Rudniku.
„Prethodne pretnje su prijavljene VTK MUP Srbije. Ja, krajnje tolerantan čovek, prestao sam da verujem ikome i odlučio sam da sam zaštitim svoje dete. Otišao sam po nju i doveo je kući. Pre toga je bila pretnja uz tačno navedeno vreme, mesto i događaj na kom treba moja ćerka da se pojavi. I to je nastavljeno. Policija nije reagovala.“
Na sve ovo je dodao kako ne oseća strah od drugih, već se plaši samog sebe:
„Nisam nasilni tip, govorio sam vam o sopstvenom odrastanju, ultimativno sam bio i sada sam protiv nasilja i zauvek ću biti. Ali kada te institucije ostave na horizontu bez pravde i sugerišu time da treba sam da uzmeš pravdu u svoju ruke, i zaštitiš sam sebe i svoju porodicu, svašta ti u tim trenucima pada na pamet. Uplašim sam sebe šta bih mogao da uradim. Jer nasilje ne rađa samo strah, već implicira novo nasilje. Iluzija je da će pretnje nekoga ućutkati i zastrašiti, moje osećanje govori da to samo multiplicira novo nasilje. To je ono što je opasno i to je ono čega se plašim. Plašim se sebe i sopstvene reakcije u ovakvim društvenim okolnostima kada mi je porodica ugrožena. I to više nije pitanje ni samo moje dece i moje porodice, u pitanju su sva deca i ona moraju biti zaštićena u ovom društvu, u ambijentu u kojem je nasilje hobi. To je ono što smo pokušavali svim snagama i naporima da promenimo na protestima“.
Na kraju se i dotakao ko je odgovoran za spiralu nasilja koje se odvija prethodnih dana, meseci godina...
„Neadekvatne mere, decenijsko nesankcionisanje nasilja, nasilja kao narativa, kao principa, relativizovanja nasilja… Sve to šalje poruku da je nasilje pitanje afiniteta – želiš ili ne time da se baviš. Društvo i institucije ne smeju nasilje ostaviti kao pitanje slobode izbora. Jer nije to onda društvo slobode, već haosa. Kada nema institucija, ljudi uzimaju pravdu u svoje ruke. To je ono čega se svi plašimo jer niko ne želi haos, anarhiju, niti da stvari budu prepuštene uličnom besu.“
Opširnije čitajte u novom broju nedeljnika „NIN“.
Izvor: Danas, NIN
