Ljubomir Živkov, kolumna za portal Istinomer, 19. 6. 2023.
Odviknut od svake istine koja bi se mogla omaći pripadnicima svevladajuće klase, iznenadio sam se koliko predsednica Vlade može biti iskrena, pa i pronicljiva, možda unekoliko i svesna svega što je za njenog vakta pa i pod njenom zastavom učinjeno! Biće da je, ipak, u pukoj i posve umesnoj želji da još jednom opanjka nečlanove Partije, a koji bi voleli da oni neko vreme vladaju našom zemljom, rekla da bi ih dušmani, u slučaju da se domognu vlasti, zacelo poslali u zatvor! Toliko su podli i osvetoljubivi da bi naše najveće dobrotvore i učitelje poslali na robiju, pa ne bi oni mogli, mislim se ja, ali bi vama možda mogao da se pozabavi sud, jer, kad vi jednog lepog dana, koji nadam se da neće još mnogo kasniti, budete napokon propali, kad Tužilaštvo ne bude predvodila Zagorka, žena koje nema, možda će pravosuđe poželeti da igra svoju ulogu, za koju ga dobri Telekom plaća, ne manje darežljivo nego neblagodarne i drske glumce; bilo bi lepo i osvežavajuće da neko drugi pobedi na izborima, koliko da se jedno od pogaženih i proteranih načela demokratije, a to je smenjivost narodnih izabranika, vrati u Srbiju.
Lustracija je najblaži ukor kome se smete nadati, građanko Brnabić, šteta koju ste Vi i Vaš Šef dosad napravili toliko je velika da će ekonomistima, finansijskim forenzičarima, arhitektama, urbanistima, ekolozima, i drugim školovanim, a nadam se i čestitim ljudima, biti potrebne decenije da dođu do te sveobuhvatne, mozaične i višeslojne procene. To neće moći da se napiše na kineskoj tabli, izveštaj o vašoj vladavini biće Rubikova kocka, na kojoj će, koliko god kockice prevrtali i premeštali, stalno isplivavati nešto što vam se neće dopasti. A dok ta računska i etička operacija bude trajala, Vi ćete morati da prigrlite svoju sudbinu u liku lustracije, ako se ne obelodani nešto grđe, što bi vas sa nanogicom držalo u Jovankinoj vili. Tako ste – u strahu koji je i te kako opravdan, te vam za to pripada zadovoljstvo inteligencije – nehotice prorekli zasluženu svoju budućnosti, iako vam je namera bila samo da se još jednom, pošto ste se toliko uzdigli u govorništvu, obrušite na bolesno ambiciozne pojedince i njihove partijice gladne da zauzmu Vaše i Vašeg Šefa mesto, što je šamar našem feudalizmu, gde vlastelin ostaje u svojoj kuli doveka!
Ko kaže da nemamo nezavisno sudstvo, ili da ga imamo, ali da ono ništa ne radi!? Evo, poznala se krivda-pravda, Koluviji skinuta nanogica (da li nosioci nju samo duže, pa se Koluvija razdužio? nanogica biće iskuvana kao nekoć igle za injekcije, i biće dodeljena novom korisniku?), jedino ne sme da napušta boravište, može da šeta po svom spahiluku, a da mu strano telo tj. nanogica ne zapinje za nežne i gusto zasađene stabljike.
Iako do kraja godine ima još šest meseci sklon sam da za glupost godine svečano proglasim reč i misao gradonačelnika varoši prestone, kraljevski je prešao preko toga što je njegova desna ruka uhvaćena na delu, kako se dogovara o nameštanju tendera, a sa ne manjom kraljevskom osionošću pripretio je podanicima koji budu zatečeni bez karte u vozilima gradskog prevoza, a koje će Beli loviti kao šinteri lutalice: “Kome je bolje da ide tri godine u zatvor, nego da plati pedeset dinara, neka se vozi bez karte!”; pretpostavljam da bi neko nakon odležane robije pao u iskušenje da se još jedared besplatno provoza prestonicom, jer je većina kriminalaca, odviknuta u zatvoru od čaršijskog reda, sklona da ponovi prestup, taj koji bi bio uhvaćen i drugi put, bi li odležao šest, ili devet godina, pošto bi se pokazalo da kazneno-popravna ustanova nije uspela da od sebičnog sociopate napravi prosečnog, kulturnog putnika, dostojnog da bude podanik doktora nauka, koji je zaustavio vlastiti naučni razvoj, i stavio svoje enormno znanje na raspolaganje Gradu!
Advokat crnih bisera rasutih po Srpskom svetu, narodni poslanik, poslenik, zašto ne, zvani od milošte Đuka, izvinio se glumcima zbog izvesnih malih neprijatnosti kojima su ih na tviteru izručili malobrojni pojedinci, koji su dugo i ćutke trpeli izvesnu može se reći i rastrošnost Telekoma, mecene nad mecenama, Telekom je, nisam ni znao, punio i prepunjavao glumačke džepove, buđelare, perine, sefove po bankama, a preplaćenici su uzeli da drže stranu stanovništvu kome nije po volji da živi u samodržavlju, koje je sve gore, pod svevlašću pojedinca kome je sve gore. Glumci su koliko znam bili naveliko vređani u Skupštini, na državinim televizijama i u naprednjački nastrojenima novinama, da su nezahvalni paraziti, koje Telekom tetoši i obasipa ih zlatom žeženim, a oni gunđaju protiv šefa države, bez kojeg ne bi bilo ni jakog Telekoma, nema jakog Telekoma bez jakog Vučića, uglavnom je Đuka glumcima pružio mali prst, prethodno se na terasi, ili na krovu, gde je palio baklju, preslišavši, zna li iz glave stihove “Mir, mir, niko nije kriv, ava, ava, ava…” i dalje zna se, izvinjenje je sročeno tako da abolira silesiju uvredilaca iz Skupštine, a da glumce još jednom omalovaži i da ih upozori kome treba da budu zahvalni što se čaša njihova prepunja.
Đukailo bi da skandal (koji je urodio pretnjama, ne samo glumcima nego i njihovim porodicama) svede na neobavezne brbljarije malobrojnih pojedinaca na tviteru, pa dobro, može i tako, ali samo ako su se Skupština, Srpska napredna stranka i svi državini mediji kolektivno učlanili u tviter, kao što se gradonačelnik dobrovoljno utopio – nije se udavio, nego se blagouklopio u vladajuću stranku – povevši za sobom u bolji život nekolicinu članova svoje uboge partije zvane, gle, puj spas sviju nas!
