Portal Istinomer, koji se bavi proverom činjenica, objavio je analizu fotografije predsednika Srbije Aleksandra Vučića u OŠ "Vladislav Ribnikar" na osnovu koje tvrdi da fotografija sadrži tragove digitalne manipulacije koji ukazuju da nije u potpunosti autentična.
Nakon pritiska javnosti, ali i optužbi lidera opozicionih stranaka da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije bio u poseti osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” nakon masovnog ubistva 3. maja, nekoliko medija je krajem prošle nedelje objavilo fotografiju koja bi trebalo da predstavlja dokaz da se Vučić, ipak, upisao u knjigu žalosti škole, podseća Istinomer.
Zbog vidljivih vizuelnih nelogičnosti, korisnici društvenih mreža posumnjali su u „fotošopiranje” fotografije.
„Ne ulazeći u to da li je i kada predsednik zaista bio u školi, Istinomer je u saradnji sa ekspertima belgijskog fektečeking portala Knack sproveo detaljnu i dubinsku foto-forenzičku analizu i utvrdio da fotografija sadrži tragove digitalne manipulacije koji ukazuju na to da nije u potpunosti autentična“, navodi se u analizi.
Fotografiju predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji se upisuje u knjigu žalosti u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” najpre je objavio portal Kurir 8. juna, sa naslovom: „BEZDUŠNO Aleksić pokazao neljudskost grabeći političke poene na tragediji u Ribnikaru: LAGAO DA VUČIĆ NIJE BIO U ŠKOLI! EVO DOKAZA” i pratećim tekstom „Ko još zloupotrebljava ovakve stvari”.
Istu fotografiju su nakon Kurira objavili i novinska agencija Tanjug, kao i portal Republika.
Na priču Kurira i drugih medija istog dana su se tokom rasprave u Narodnoj skupštini nadovezali i poslanici vladajuće stranke, poput Jelene Milivojević, Aleksandra Markovića i Nataše Jovanović koji su tokom svojih govora pokazivali fotografiju navodeći je kao neosporivi dokaz da predstavnici opozicije lažu kada kažu da predsednik nije posetio školu, piše Istinomer.
Međutim, da sporna fotografija zaista deluje digitalno izmanipulisano, svedoče zamagljenja oko odela i ruke predsednika, oštrine ivica stola i stolice, kao i perspektiva stola, stolice i predsednika u odnosu na zid, piše ističe ovaj portal.
„Par sati od inicijalnog teksta sa fotografijom — ali i diskusije na društvenim mrežama o mogućoj montaži — Kurir je objavio novi set fotografija. Međutim, ono što je vidljivo je da i naknadno objavljene fotografije sadrže ista zamagljenja i tragove digitalnih artefakata (desno rame, leva šaka i deo ruke do lakta) na koje smo prethodno skrenuli pažnju, uz paradoksalno oštru liniju leđa predsednika u odnosu na naslon stolice. Stolica i dalje ostaje problematičan detalj kako zid deluje oštrije u odnosu na stolicu“, navodi Istinomer u analizi.
Da su u svakoj od priloženih fotografija prisutni elementi manipulacije za Istinomer potvrđuje i Jirgen Dedeker, šef multimedijalne i kreativne tehnologije sa Erazmus univerziteteta u Briselu.
„Nije nam potreban nikakav softver da bismo uočili da su fotografije (loše) fotošopirane”, kaže Dedeker i zaključuje da zaista postoje jaki dokazi da su sve tri dostupne fotografije predsednika iz Ribnikara manipulisane ili da su sastavljene od nekoliko ubačenih elemenata.
Kako kaže, refleksije su netačne ili pokazuju pogrešnu perspektivu, osoba na fotografiji (Vućić) je isuviše oštro odsečena u odnosu na pozadinu, nema razlike u percepciji dubine između osobe i pozadine, a tu i tamo ima neobjašnjivih objekata ili je prelaz previše nejasan.
Istinomer piše da se nisu zaustavili na pomenutim odstupanjima kako bi ustanovili da li su fotografije autentične, već su u saradnji sa Dedekerom fotografiju analizirali pomoću kredibilnih foto-forenzičkih alata.
Prva je takozvana fusion metoda je pristup zasnovan na dubokom učenju koji kombinuje više foto-forenzičkih filtera i obezbeđuje globalnu lokalizaciju fotografija.
Druga metoda, analiza nivoa greške ili ELA (Error Level Analysis) predstavlja foto-forenzičku tehniku koja analizira nivoe kompresije u različitim delovima fotografije što upućuje na moguće manipulacije.
Konkretno, kada se na fotografijama vrši digitalna manipulacija koristeći softvere poput Adobe Photoshopa, nivo kompresije se menja u uređenoj oblasti, što se može otkriti pomoću ELA metode.
Izvor: Istinomer.rs, N1 Beograd
