Draža Petrpvoć, kolumna za portal N1
Kristina, ćerka jedinica Bilija Pitona, čoveka koji otkopava sanduke sa groblja, malo ih očisti, prefarba i prodaje kao nove, svirala je klavir u lokalnom bioskopu tokom ere nemih filmova, onda se jednog dana u njihovoj varoši pojavio sitni prevarant Đenka i iz belog sveta doneo film sa tonom.
Kristina je na prvoj projekciji ton-filma u lokalnom bioskopu sedela u publici koja je zadivljeno gledala u to čudo, onda besno ustala sa stolice, porušila zvučnike, viknula: “S*rem vam se u ton film!”
I počela da svira klavir u inat nadolazećem ton-filmu.
Kažu da je jednom prilikom, oko 100 godina kasnije, glumica Seka Sablić, skoro ista ona Kristina iz Maratonaca, videla čoveka koji je na vlast došao tako što je iskopavao radikale sa političkog groblja, malo ih očistio, prefarbao i prodavao kao nove naprednjake, ali je bio daleko manje simpatičan od Bilija Pitona, čoveka koji je otkopavao sanduke sa groblja, malo ih očistio, prefarbao i prodavao kao nove.
Taj čovek je počeo vremenom toliko da zloupotrebljava davnašnju pojavu ton-filma da je posle hiljada njegovih redovnih vanrednih konferencija za štampu, posle miliona intervjua koje je vodio sam sa sobom, nakon biliona dramatičnih obraćanja naciji, Seka Sablić ustala sa stolice i glasno rekla: “S*rem vas u ton-film!”
Isto se desilo i sa ostalim ljudima koji, zanimljivo, žive od ton-filma ali im ga je ogadio jedan sasvim nesvršeni glumac iz kategorije šmirant.
Te je i Nikola Kojo jednog dana posle neke redovne vanredne konferencije Aleksandra Vučića ustao i rekao: “S*rem vam se u ton-film!”; pa je Hadži Nenad Maričić rekao “S*rem vam se u ton film!”, pa je i Tamara Dragičević rekla “S*rem vam se u ton-film”; pa je i Dragan Bjelogrlić ustao i rekao “S*rem vam se u ton film!”; pa je i Milan Marić viknuo “S*rem vam se ton-film!”; pa je i Pera Božović rekao “S*rem vam se u ton-film!”, uglavnom tolko glumaca je zamrzelo ton-film i poželelo da se tehnika vrati u vreme nemog filma, samo zato što je jedan čovek od ton-filma napravio veliko sr*nje.
Zato na srpskim televizijama pod hitno treba vratiti nemi film, i to treba da bude jedan od zahteva protesta “Srbija protiv nasilja”, osobito uvesti nemi film kada se emituju sva pojavljivanja Aleksandra Vučića u svim pozama i oblicima. Neme konferencije za štampu tako bi postale podnošljive i bez predsednikovog verbalnog nasilja, nema istorijska obraćanja naciji bi takođe bila prihvatljiva i bez predsednikovog logoreičnog nasilja, nemi inetrvjui sa Sarapom i Marićem možda bi i mogli da se pogledaju, te bi sve opet izgledalo kao u Maratoncima koji trče počasni krug, kada je i nastala čuvena rečenica “S*rem vam se u ton film!”
Čovek koji je i glumcima ogadio ton-film tokom nemih konferencija za štampu izgledao bi ko Maksimilijan Topalović kada je spalio Đenku.
Znate ono: izlazi Vučić na nemu konferenciju za štampu, namršten, uzdiše…
A narod ispred ekrana ga pita: “Vadio si eksere?”
Vučić nešto klima glavom.
Narod opet pita: “Pokvarila su ti se službena kolica pa si besan?”
Vučić se onda nešto nasmeje i pokaže prstom ka gore.
Narod kaže: “A, radostan si?”
Vučić onda počne da maše rukama i pokazuje neke znakove.
Narod pita: “Neko te uplašio? Ko? Neki čovek te uplašio!?”
Onda naiđe neki stručnjak za simultani prevod nemih filmova, nemih konferencija za štampu i nemih obraćanja nacija, a narod mu kaže: “Ma idi bre, vidiš da priča već pola sata i ne zna šta hoće”.
Onda simultani prevodilac za neme konferenciju za štampu i druge neme oblike televizijskog izražavanja Aleksandra Vučića pogleda u ekran i uhvati se za glavu gledajući Vučićevu gestikulaciju: “U j*b’o te bog, kad se sad nisam šlogir’o, nikad neću! Vučić spalio Srbiju ko onomad kad je tata spalio Đenku!”
Tako bismo lakše podneli i da nam Vučić dramatično prizna da je spalio Srbiju i da su od nje ostali samo dugmići. Ko što su i ostali, samo on to još nije priznao.
Danas imamo predsednika i naprednjake koji su se pretvorili u filmske kritičare svih glumaca koji podržavaju ili učestvuju u protestima “Srbija protiv nasilja”.
Filmska kritika Nikole Koje u izvedbi filmskog kritičara Vučića bila je ovakva: “Ti nemaš pojma ni o čemu”, filmska kritika Feđe Štukana u izvedbi filmskog kritičara Vučića, bila je: “To je neki kriminalac iz Sarajeva”, filmska kritika Milana Marića u izvedbi Sandre Božić bila je: “On je antisrpsko đubre” – uglavnom, vlast koja je uspela da otvori front prema glumcima sasvim sigurno trči svoj poslednji počasni krug, kao i Maratonci. Čak je i Laki malo nervozan.
A ko je njih poznavao, ni pakao mu neće teško pasti. Tačnije, ko je naprednjake poznavao, nijedna sledeća vlast mu neće teško pasti, pa makar se ispostavilo i da su svi oni isti.
