Odlukom da se nastavna godina ranije završi poslata je poruka deci i društvu da nam škola, u suštini, ne treba i još jednom je narušeno poverenje u obrazovni sistem, ocenjuje grupa univerzitetskih radnika, stručnjaka za obrazovanje.
Oni su se povodom ove odluke Vlade oglasili saopštenjem u kojem iznose svoje viđenje najnovijih dešavanja i objašnjavaju kakve će izazvati posledice.
Njihovo saopšetenje, kao i spisak potpisnika prenosimo u celosti.
Odluka o završetku školske godine 6. juna za sve osnovce i srednjoškolce sprovodi se bez izgleda za korekcijom, pa čak i bez izgleda za razjašnjenjem, u celoj Srbiji.
Ipak, neopozivost odluke ne znači da ne možemo da preispitamo njen smisao i posledice po kvalitet, budući razvoj i ugled obrazovanja u društvu, a pre svega, po generacije učenika koji se sada školuju u našoj zemlji.
Nepodeljen je utisak da smo svi, i posle mesec dana eksperimentisanja sa školom i školstvom različitim kratkotrajnim, prelaznim i tehničkim rešenjima nepoznatog porekla i utemeljenja, ostali zatečeni najnovijom odlukom vlasti.
Ako nismo dobili obrazloženje zašto donosioci odluka ovakvo rešenje smatraju dobrim, kao deo zajednice univerzitetskih nastavnika i istraživača u domenu obrazovanja želimo da obavestimo širu javnost zašto ga mi smatramo pogrešnim.
Obrazovni sistem je najveći institucionalni sistem u svakoj zemlji, pa i u Srbiji, čiji je svaki peti stanovnik direktni korisnik tog sistema. Govorimo o oko 100.000 zaposlenih, nešto manje (i sve manje) od milion učenika, oko dva miliona njihovih roditelja, koji svakodnevno žive (uče, rade, druže se i sarađuju, grade prijateljstva…) na oko 1.700 školskih adresa širom Srbije.
Za sve njih, a pre svega za učenike, škola je okruženje za učenje i razvoj, i to okruženjet treba da bude stabilno, sigurno i smisleno strukturirano, što je posebno značajno u situaciji krize. No, pre svega, taj sistem mora da postoji, ne formalno već suštinski, kako bi odgovorio na razvojne potrebe svojih korisnika.
Nažalost, ovom odlukom poslata je poruka deci i društvu da nam škola, u suštini, ne treba. Tako smo, kratkoročno gledano, ukinuli jedan važan razvojni oslonac, a dugoročno još jednom narušili poverenje u obrazovni sistem.
Narušena je i jedna od osnovnih ljudskih potreba – potreba za sigurnošću: stalnošću, redom, strukturom i za predvidljivošću događaja.
Pored toga, donošenjem nepromišljenih odluka koje se stalno menjaju šaljemo poruku deci i mladima da ne mogu da se pouzdaju u nas odrasle da smo sposobni da upravljamo situacijom, što može dodatno da poveća njihov doživljaj nesigurnosti.
Šta je sve ugroženo ovakvom odlukom i ovakvim načinom donošenja odluka?
Princip odgovornosti: odgovorno donošenje odluka se zasniva na relevantnim argumentima i predviđanju posledica, kao i na transparentnosti u procesu donošenja i sprovođenja odluka. Nijedna odluka koja reguliše javnu sferu ne bi trebalo da se donese bez jasne argumentacije i promišljanja posledica, po sve aktere, po kvalitet obrazovanja i po društvo u celini.
Školska godina nije administrativna kategorija, već jedan planiran, osmišljen „životni“ ciklus koji ima svoj prirodni tok, pa prema tome, i prirodni završetak.
Odluka o završetku školske godine 6. juna nasilno prekida taj proces i mnogi poslovi će ostati nezavršeni, a nesavladano gradivo nije ni najveći, ni najvažniji od tih nezavršenih poslova.
„Opcioni“ period (u školu ide ko hoće, ali niko ne mora) je „zona sumraka“ u kojoj ni škola ni nastavnici, ma koliko bili dobri i posvećeni, ne mogu da rade smisleno i strukturirano.
„Opcioni“ period predviđen je i za popravljanje ocena. Na taj način, kaže se u odluci, učenici će moći da unaprede postignuća. Pogrešno. Popravljene ocene neće unaprediti kvalitet postignuća niti kvalitet obrazovanja, ali će još više devalvirati značaj školske ocene kao instrumenta kojim (bi trebalo da) se služimo kako bismo pratili i podsticali učenike na rad.
Princip saradnje: odluke moraju uvažiti perspektive onih kojih se tiču.
Lekcija sa kojom smo se suočili, i kao društvo i kao obrazovni sistem 3. i 4. maja, ukazala nam je na neke važne stvari iz socijalne i emocionalne sfere koje smo, tradicionalno orijentisani na znanje i postignuće, zanemarivali – a to su odgovornost za sebe i druge, empatija, istrajnost, emocionalna kontrola i samokontrola, otvorenost za različitost i različite tačke gledišta, radoznalost, saradnja i život u harmoniji sa drugima, poverenje u druge, rešavanje problema u saradnji sa drugima… i još toliko toga što retko dolazi na dnevni red u uobičajenim školskim uslovima.
I, da, škola treba da se menja, baš u ovom pravcu, ali ta promena može da se dogodi samo u školi; moramo da naučimo kako se to radi, a uči se u školi, sa drugima.
Ne treba zanemariti da se saradnja i uvažavanje kod dece uče i kroz opažanje načina na koji odrasli donose odluke.
Odluke koje se zasnivaju na prinicipima saradnje i uvažavanja moraju da budu proverene sa svima koji su pozvani da kažu nešto o njima – a to su, u ovom slučaju, pored vladinih i prosvetnih autoriteta, i stručna javnost, nastavnici i roditelji.
Odluka o ranijem završetku školske godine nije proverena sa važnim i nezaobilaznim partnerima. Ostalo je nejasno čak i to ko je i na koji način doneo tu odluku.
Princip promišljenosti: odlučivanje treba da obuhvati i planiranje načina sprovođenja odluke i podrške koja je svima potrebna u tom procesu. I ako bismo opravdanost same odluke stavili u drugi plan, neophodno je da se osvrnemo na proces njenog sprovođenja.
Odluke koje na drastičan način menjaju tipično funkcionisanje sistema, zahtevaju da se pažljivo planira način njihovog sprovođenja, da se jasno komuniciraju očekivani koraci i da se pruži podrška svim stranama u tom procesu kako bi uspeli da se prilagode novonastalim okolnostima. S obzirom na to da je izostalo i planiranje i podrška, obrazovni sistem i svi u njemu izgubili su tlo pod nogama.
Iako nemamo priliku da se vratimo unatrag, sigurni smo u to da kao društvo imamo kapacitet da iz ovog iskustva učimo, a ono što možemo naučiti jeste – decu možemo poučavati odgovornosti, saradnji i promišljenosti samo ako je i naše delovanje zasnovano na tim principima. A da li je to tako?
1. dr Dragica Pavlović Babić, vanredni profesor, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
2. dr Olja Jovanović, docentkinja, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
3. dr Aleksandar Baucal, redovni profesor, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
4. dr Mirjana Beara, vanredna profesorka Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu i Zajedničkog studijskog programa za Psihologiju, Univerzitet u Kragujevcu
5. dr Vladeta Milin, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu
6. dr Zorana Jolić Marjanović, vanredna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu
7. dr Smiljana Jošić, naučna saradnica, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
8. dr Marina Videnović, naučni saradnik, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
9. dr Danijela Petrović, redovna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu
10. Barbara Blažanin, asistent, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu
11. dr Dobrinka Kuzmanović, docentkinja na Univerzitetu u Beogradu – Filološkom fakultetu
12. dr Tinde Kovač Cerović, vanredna profesorka u penziji Filozofskog fakulteta u Beogradu
13. dr Jelena Starčević, vanredna profesorka Fakulteta pedagoških nauka u Kragujevcu i Zajedničkog studijskog programa Psihologija Univerziteta u Kragujevcu
14. dr Jelena Stanišić, naučna saradnica, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
15. dr Ljiljana Plazinić, docentkinja, Univerzitet u Beogradu, Učiteljski fakultet
16. dr Slobodanka Antić, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
17. dr Gordana Đigić, vanredni profesor, Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet
18. dr Ksenija Krstić, vanredna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu
19. Sanja Ignjatović, docentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu
20. dr Milan Stančić, vanredni profesor na Univerzitetu u Beogradu – Filozofskom fakultetu
21. dr Bojana M. Dimitrijević, docentkinja Fakulteta pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu i Zajedničkog studijskog programa Psihologija Univerziteta u Kragujevcu
22. dr Jelena Vranješević, redovna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu
23. dr Zorica Šaljić, vanredna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu
24. dr Milica Tošić Radev, vanredna profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu
25. dr Ana Altaras Dimitrijević, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
26. Dušan Vlajić, asistent na Departmanu za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu
27. dr Mirjana Senić Ružić, docentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
28. dr Gorana Rakić – Bajić, docentkinja, Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad
29. Andrea Gašić, istraživač-pripravnik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
30. dr Jelisaveta Todorović, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu
31. Ivana Kokeza, istraživač – pripravnik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
32. Dragana Gagić, istraživač – pripravnik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
33. dr Aleksandra Bogdanović, docentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu
34. Jovana Katić, istraživač – pripravnik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
35. Luka Nikolić, asistent Filozofskog fakulteta u Beogradu
36. Zorana Pešić, istraživač-pripravnik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
37. dr Nada Korać, redovni profesor Fakulteta pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu (u penziji)
38. Marija Todosijević, istraživač-pripravnik, Departman za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu
39. dr Dragana Jovanović, docent, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu
40. dr Marina Kovačević Lepojević, naučni saradnik, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
41. dr Nada Ševa, naučni saradnik, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
42. dr Jovana Trbojević Jocić, docentkinja Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu i Zajedničkog studijskog programa za Psihologiju, Univerzitet u Kragujevcu
43. dr Aleksandra Popin, vanredna profesorka, Državni univerzitet u Novom Pazaru, Departman za filološke nauke
44. dr Emina Hebib, redovni profesor, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
45. dr Jelena Teodorović, redovni profesor, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina
46. Ivana Pantić, istraživač – saradnik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
47. dr Dušan Ristanović, vanredni profesor Fakulteta pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina
48. dr Sunčica Macura, redovni profesor Fakulteta pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina
49. dr Nataša Simić, viši naučni saradnik, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
50. Marija Trajković, istraživač-pripravnik, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
51. dr Danijela Ljubojević, naučni saradnik, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
52. dr Darinka Anđelković, naučni saradnik, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
53. dr Zora Krnjaić, viši naučni saradnik, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
54. Isidora Micić, istraživač – pripravnik, Institut za pedagoška istraživanja
55. Svetlana Pavlović, istraživač – pripravnik, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu
56. dr Slavica Ševkušić, viši naučni saradnik, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
57. Marijana Ristić, istraživač-pripravnik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
58. dr Vera Savić, docent (u penziji), Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina
59. dr Nevena Buđevac, vanredni profesor, Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu
60. dr Jelena Spasić, vanredni profesor, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu
61. dr Ilijana Čutura, redovni profesor, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu
62. dr Maja Savić, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu Filološki fakultet
63. dr Nenad Stevanović, docent, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu
64. Dejana Mutavdžin, asistent, Fakultet muzičke umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu
65. Kristina Mojović Zdravković, istraživač-saradnik, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu
66. Jovan Ivanović, istraživač-saradnik, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu
67. dr Ivana Stepanović Ilić, docent Odeljenja za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu
68. dr Živka Krnjaja, redovni profesor, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
69. dr Lidija Miškeljin, vanredni profesor, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
70. dr Nevena Mitranić, docent, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
71. Dragana Purešević, asistent, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu
72. Bojana Milosaljević, istraživač-pripravnik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
73. dr Maja Dimitrijević, docent, Fakultet pedagoških nauka Univerzita u Kragujevcu, Jagodina
74. dr Vera Spasenović, redovni profesor, Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
75. dr Lidija Radulović, vanredni profesor, Centar za obrazovanje nastavnika i Odeljenje za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet u Beogradu
76. dr Aleksandra Ilić Rajković, vanredni profesor, Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
77. dr Radovan Antonijević, redovni profesor, Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
78. dr Maša Popović, naučni saradnik, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
79. dr Marija Pejičić, docent, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu
80. dr Ljiljana Levkov, docentkinja (u penziji), Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
81. dr Nikoleta Gutvajn, viši naučni saradnik, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
82. dr Irena Golubović-Ilić, vanredni profesor, Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina
83. Miloš Stojadinović, istraživač-saradnik, Departman za psihologiju, Filozofski fakultetu Univerziteta u Nišu
Izvor: Danas
