Predlog Aleksandra Vučića premijerki Srbije da se uvede smrtna kazna, usled tragedija masovnog ubistva koje su zadesile ovdašnje društvo u poslednja tri dana, te njegovo saopštavanje novinarima i javnosti da je ona takvu meru navodno odbila, sagovornik Danasa, psiholog Žarko Korać, ocenjuje kao populizam i bitku za rejting.
– Da li će, ako se, na nesreću, ponovo dogodi neki novi masovni zločin, da predloži javno pogubljenje? Kao u Iranu? – kaže Korać.
Uslov da neka država bude član Saveta Evrope je ukidanje smrtne kazne.
– Brnabić to zna – napominje Korać.
Podsetimo, Aleksandar Vučić je u četvrtak rekao da je predložio premijerki Ani Brnabić da se uvede smrtna kazna.
On je to naveo na konferenciji za novinare posle pucnjave kod Mladenovca.
– Predložio sam jutros premijerki da vratimo smrtnu kaznu. Ali oni su protiv jer bismo bili jedini uz Belorusiju u Evropi – kazao je on.
Vučić je rekao da je i on nekad bio protiv smrtne kazne i gorko se kaje što je imao takav stav.
– U trenucima društvenih kriza pokazuje se stabilnost različitih društvenih grupa ali i stabilnost društvene i političke elite. Tada ljudi mnogo više nego obično prate poruke izabranih političkih lidera. Od njih očekuju objašnjenja, savete, reči utehe. Ako su umesto toga oni sami uplašeni, u panici, daju nesuvisle savete, stanovništvo će to itekako da primeti. Time se kriza samo produbljuje – kaže Korać.
Nekakve pretnje kontrolom interneta koja je inače u praksi nemoguća, napominje naš sagovornik, ili povećanje broja policajaca, neće pomoći kao ni druge mere represije.
– Posebno zalaganje za ponovno uvođenje smrtne kazne koju inače nema ni jedna evropska zemlja sem Belorusije. Evropa nema smrtnu kaznu iz raznih razloga ali pre svega jer je dokazano da ona nema nikakvu ulogu u prevenciji najtežih krivičnih dela. Sam predlog da se ona uvede je izraz panike zbog osećanja da više ne kontrolišete društvena zbivanja. To posebno teško pada autoritarnim liderima – smatra Žarko Korać.
Ono što bi bilo neophodno, dodaje, jeste ozbiljan društveni razgovor o tome šta u našoj zemlji pogoduje ovakvim masovnim zločinima.
– Recimo glorifikacija osuđenih ranih zločinaca. Oni se u medijima koje kontroliše država pojavljuju kao heroji. A glorifikacija osuđenog ratnog zločinca je uvek glorifikacija njegovog zločina. Time društvo šalje poruku da su pojedini zločini opravdani – ističe Korać.
Umesto državne represije koja neće pomoći, ističe, Srbija bi trebala da započe ozbiljan razgovor o sistemu vrednosti koje naše društvo neguje.
– Ali ako se dan pošto se dogodio težak zločin u beogradskoj osnovnoj školi na gledanoj privatnoj televiziji pojavi Vojislav Šešelj, to je siguran znak da naše društvo trenutno ne želi tu raspravu. Zašto se oni koji i danas podržavaju radove devedesetih čude što je ubica iz Mladenovca imao kalašnjikov kod kuće? Pa zar to onda nije logična posledica rata. Nasilje samo rađa novo nasilje, i to je istorija uvek pokazivala. Srbija plaća cenu toga – zaključuje Žarko Korać.
Izvor: Danas
