Savet REM-a na današnjoj sednici odlučio je da listu Informer izda dozvolu za pružanje medijskih usluga putem kablovske i IPTV mreže, saznaje N1. To praktično znači da Informer može da pokrene kablovski TV program.
Prema našim saznanjima, ovo je bila ključna tačka sednice Savet REM-a na kojoj nije bilo reči o zahtevima sa protesta Srbija protiv nasilja.
Prekršaji Kodeksa novinara Srbije
Prema izveštaju Saveta za štampu o poštovanju Kodeksa novinara Srbije za dnevnu štampu, u periodu od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. list Informer je imao 512 prekršaja.
„Ovaj list prednjači u kršenju Kodeksa u političkom izveštavanju, prvenstveno iz prvog poglavlja, koje se odnosi na istinitost izveštavanja, ali i odredbi vezanih za diskriminatoran govor i kulturu i etiku javne reči, a sve u cilju zastupanja interesa vlasti, na štetu opozicije. Takođe, Informer prednjači u potpirivanju međunacionalne netrpeljivosti (“Šiptarski zlikovac sišao s uma: Kurti bi sad da hapsi i mrtve!” naslov je teksta objavljenog na naslovnoj i udarnim, drugoj i trećoj strani lista 18. januara, što je samo jedan slikovit primer načina na koji ovaj list pristupa novinarskoj profesiji). Informer i dalje nastavlja da objavljuje lažne i tendenciozne “ankete” na drugoj strani lista, a značajan broj prekršaja Kodeksa pravi i u tekstovima iz crne hronike i oblasti estrade“, navodi se u poslednjem izveštaju Saveta za štampu.
Ovo nije jedinstven slučaj, Savet za štampu je u izveštaju o poštovanju Kodeksa novinara u dnevnim novinama za period od 1. jula do 31. decembra 2021. godine naveo da je list Informer po naslovima prekršio Kodeks 949 puta. U tom izveštaju navodi se:
„Po pravilu list izveštava u interesu vlasti, a na štetu opozicije, pri čemu se krše odredbe Kodeksa koje se tiču neosnovanih optužbi, neproverenih tvrdnji, otvorenog političkog svrstavanja, pa i potpirivanja međunacionalne netrpeljivosti. Informer koristi izrazito uvredljive reči kada piše o liderima opozicije i drugim kritičarima vlasti, ali i pripadnicima albanskog naroda, ili pojedinim političkim akterima i delovima društva u Crnoj Gori. Nastavljena je tradicija agresivnih političkih kampanja, kao i lažnih i tendencioznih “anketa” na drugoj strani. Učestano je i korišćenje naslova čije tvrdnje nisu podržane tekstom, pri čemu se ne izbegava čak ni pripisivanje pojedincima izmišljenih izjava (primer je naveden u delu izveštaja koji se odnosi na list Alo).“
U istom izveštaju ističe se da Informer i značajan broj prekršaja beleže na „estradnim“ stranama, kao i da i dalje postoji problem neobeležavanja PR tekstova.
Lažne vesti i naslovne strane
Prorežimski tabloid Informer je, kako su izbrojao portal Raskrikavanje, i prošle godine bio nesumnjivi šampion manipulacija na naslovnim stranama – bilo ih je najmanje 363, dakle više od jednom dnevno budući da je tokom godine izašlo 306 brojeva.
Kako piše portal Raskrikavanje godina je počela razračunavanjem sa liderima opozicije, s obzirom da su Srbiju na proleće očekivali izbori. Mogli smo da čitamo tekstove o „Savu CIA Manojloviću“ koji sprema „krvave nerede“, Ponošu kao „NATO kandidatu“, „lažnim ekolozima“, „hejterima“ i „bednicima“ iz opozicije. Vodeći kampanju protiv njih, ovaj tabloid je često tvrdio da su rekli nešto što nisu – „izvrtanje“ tuđih izjava je bio jedan od najčešćih vidova manipulacije prošle godine u Informeru.
Krajem februara, Informer je otvorio eru ratnih manipulacija sada već dobro poznatom naslovnom stranom na kojoj je pisalo „Ukrajina napala Rusiju“, a tokom narednih meseci ovaj tabloid će pisati kako je Putin „zgazio“ Ukrajinu, kako se desio njegov „munjeviti udar“ i kako Ukrajina na kolenima „moli za milost“. Slika predsednika Rusije na naslovnim stranama pojavila se 86 puta, navodi portal Raskrikavanje.
Kako je rat odmicao, tako je tabloid pisao o krizi sa hranom i energentima, ali u evropskim zemljama: „EU moli za gas“ ili „Švajcarska – ko zagreje stan na više od 19 stepeni ide u zatvor“, za šta smo utvrdili da je reč o čistoj dezinformaciji.
Za oko nam je zapao i naslov: „Svetu preti velika glad“, u čijem je nastavku odmah i tvrdnja da „Srbija ima dovoljno hrane“. Ovo je, inače, bio uobičajeni narativ prorežimskih medija kada je reč o ekonomskim posledicama rata – u svetu skoro pa gladuju, u Srbiji je sve pod kontrolom – o čemu je Raskrikavanje pisalo i prošle godine u velikoj analizi o izveštavanju medija o rusko-ukrajinskom sukobu.
Dok je u prvoj polovini godine glavni negativac, kao i godinu dana pre toga, bio Dragan Đilas čija je slika objavljena najmanje 32 puta u negativnom kontekstu, od druge polovine godine – sa pogoršanjem krize na Kosovu – „štafetu“ je preuzeo premijer Kosova Albin Kurti. Njegovo lice se na naslovnicama Informera pojavilo najmanje 49 puta, a svaki od tih puta Informer nije štedeo reči – nazivali su ga, između ostalog, „tempiranom bombom“, „š*ptarskim ološem“ i „psihopatom iz Prištine“.
Izveštavanje o Kosovu pratile su i česte najave rata, naročito u vreme kada je kosovska vlast pokušala da uvede RKS tablice. Tada je i Raskrikavanje analiziralo kako izgleda medijsko-propagandno potpirivanje vatre iz Beograda ali i Prištine.
Reč „rat“ je upravo bila jedna od najčešćih na naslovnim stranama ovog tabloida.
