Draža Petrović, kolumna za portal N1
Još od kada je Sloba Milošević 1996. godine napravio prvi srpski kontramiting kako bi dokazao da njegovih ima više od onih drugih, bio je jasan koncept kontramitingašenja: neke sluđene ljude dovedeš iz raznih vukoj*bina, vučićoj*bina i ostalih egzotičnih destinacija, da ti kliču i dive ti se do imbecilnosti, daš im zauzvrat po kiflu filovanu alpskom salamom, takozvanom podrigušom i par kapi majoneza, daš im zauzvrat svu svoju ljubav, takođe podrigušu.
I kažeš im: “Volim i ja vas!”, posle njihovog organizovanog usklika: “Slobo, mi te volimo!”, između podrigivanja od alpske salame, podriguše, i ljubavi, takođe marke podriguša.
Posle ti odeš nazad u svoju državnu vilu sa obezbeđenjem, a nesrećni sluđeni ljudi sa izedenom podrigušom krenu da traže svoj autobus po ulicama Beograda.
Kažu i da danas Beogradom lutaju neki ljudi koji se još od 1996. raspituju gde je uparkiran njihov autobus kojim su doveženi iz nekog Gornjeg Donjeg da kliču Slobi, a autobus nikako ne mogu da nađu.
Isto je i sa Vučićevim kontramitingašima – i oni godinama traže svoj autobus, ali imaju više sreće jer Vučić je od kontramitinga napravio tradicionalnu manifestaciju, takoreći Kontramitingjadu, pa oni koji posle prvog Vučićevog kontramitinga nisu uspeli da nađu svoj autobus, možda imaju sreću pa su ga našli posle drugog Vučićevog kontramitinga, a ako im ni to nije pošlo za rukom, neka se spreme za 26. maj, kada će da bidne najveći (kontra)miting ikada još od seobe Srba pod Čarnojevićem.
I tada imaju šansu da se konačno vrate kući, što će biti nova seoba Srba pod Vučićem. Naravno, samo onih Srba koji ne mogu da nađu svoj autobus kojim su ih dovezli na partiju podriguše.
E sad, pošto nijedan Vučićev kontramitingaš nema pojma šta je tačan cilj tog povremenog masovnog dovoženja u Beograd, osim da dobije sendvič sa podrigušom, komada jedan, i Vučićevu ljubav, podrigušu, komada jedan, najavljeni miting može da se zove “Dvaes šestog maja biće nam do jaja”, jer u to veruje svaki koga će da utovare u autobus i dovezu ga ispred Doma Narodne skupštine.
- Biće do jaja, još ako nam uz podrigušu u kiflu ture i neko kuvano jaje, biće komplet do jaja! Samo da posle nađemo autobus inače ostadosmo ko prošli put da lutamo Beogradom do sledećeg kontramitinga – već se prave planovi po Gornjim Donjim i Donjim Gornjim, naseljejnim mestima odakle Vučić crpi svu energiju za dalji rad i svu ljubav, naravno podrigušu.
Zato taj siroti čovek, kontarmitingaš, mora konačno da razmisli dokle će pristajati da ga za tu duplu podrigušu tretiraju kao onaj paket koga preko Wolta i Glova dostavljaju na unapred naznačenu adresu kontramitinga, gde će nad njim leteti čuveni Mitrovića dronovi pokazujući tu reku kontramitingaškog majoneza, a neko koga dovode da kliče Vučiću i bude scenografija Mitrovićevih dronova, možda će kad-tad steći osećaj da postaje bedna Vučićeva droca.
Pa da ceo kontramiting zapeva pesmu: “Skupio nas Vučić s koca i konopca, al ja neću više, nisam nikakva droca”.
Teško je poverovati da će tako i biti, jer taj siroti čovek, kontramitingaš, baš voli da dolazi u Beograd jer tamo, sem podriguše može svašta da nauči: Može recimo da nauči, kao što je jednom i bilo, da se pokretne stepenice u beogradskim podzemnim prolazima koriste tako što na stepenice koje se kreću ka gore staneš i one te odvezu na gore, a na stepenice koje idi ka dole, staneš i one te odvezu na dole.
Mada je prvi naprednjački miting u Beogradu pokazao, a neki su i snimili, da je bilo slučajeva kad mitingaši stepenicama koje idu na dole, pokušavaju da se popnu gore i tapkaju u mestu čitavu večnost, začuđeni što ih neprijateljsko domicilno stanovništvo snima kamerama mobilnih telefona i cereka se ko Luda Nasta. Naprednjaci uvek idu napred, makar morali da savladaju i najveće prepreke tipa stepenica koje idu dole, a oni uporno hoće da preko njih idu gore. Zato je Srbija za ovih 11 godina stigla baš tamo gde se stiže kad stepenicama koje idu dole, pokušavaš da se popneš gore, dakle stigli smo – nigde.
I zato je svaki kontramitingaš ponosan što je tu, takoreći Nigde, jer je Nigde njihov prirodni ambijent.
Onaj jedan što luta Beogradom još od prvog kontramitinga tražeći gde je uparkiran njegov autobus, kad god ga neko zove na mobilni i pita – gde se trenutno nalazi – kaže: “Upravo se nalazim Nigde”. Pa kako ih ima sve više koji se nalaze na destinaciji Nigde, razmišlja se da se zbog zalutalih kontramitingaša napravi jedna nova beogradska opština, opština Nigde, koja bi bila nastanjena svim zalutalim kontramitingašima koji traže svoj autobus za nazad.
Kontramiting je zamišljen, rekao je predsednik, tako što će između dve podriguše da se svima saopšte sve mere koje je Vlada donela da bi smanjila nasilje u našem društvu. Saopštiće da je vraćeno svo nelegalno naoružanje, da je čak i predsednik vratio svo nelegalno oružje, dok je od legalnog oružja zadržao samo teško naoružanje, uglavnom topove – Dragana J. Vučićevića, Oliveru Zekić, Predraga Sarapu i slične primerke bestrzajnih i besprizornih haubica.
- Ali ako, braćo i sestre, ove mere ne smanje nasilje, zatvorićemo sve osnovne škole, jer je to, pokazalo se, osnovni izvor nasilja u našem društvu – kazaće predsednik na kraju kontramitinga, zagrljen sa članovima Saveta REM-a, Željkom Mitrovićem i ostalim miroljubivim članstvom koje će još dugo aplaudirati. I povremeno podrigivati. Al’ to je zbog salame, nemo da brinete.
