Draža Petrović, kolumna za ''Danas''
Dragi dnevniče,
Kada su mi rekli da 26. maja u Beogradu treba da vodim dnevnik za partijski bilten Es-en-esa, ja sam prvo pomislio da treba da vodim Nacionalni dnevnik Pinka, i bio sam srećan jer je to moj omiljeni dnevnik koji ide pre moje omiljene turske serije, pre i posle koje uvek uživamo u viteškim podvizima našeg predsednika Vuleta, posle ide i Zadruga, pa Amidži šou, pa onda emisija o dronovima di-džej Žeksa, a subotom ide Jovana Jeremić, nju najbolje obožavam, jer je i ona kao i ja iz okoline Ljiga, naša Ljižanka, naša mala Ljigavica, moja omiljena Ljigavuša, ili kako se to već kaže, j*bem li ga…
Ali su mi iz stranke posle rekli da ne treba da vodim takav dnevnik, već da vodim dnevnik ko neki dnevnik Ana Frank, a ja sam ih pitao zar od toliko naših Ana baš od te strankinje? Onda su mi iz stranke rekli: „Znaš šta, Milorade, ne s*ri, vodi taj dnevnik i ćuti!“
Mi u našoj stranci inače imamo odličnu komunikaciju i uvek jedni drugima prijateljski kažemo šta mislimo, zato je naša stranka najbolja od svih stranaka u novijoj istoriji, novijoj geografiji, novijoj hemiji kao i u svim drugim predmetima iz osnovne škole.
Dakle, dragi dnevniče i još draži Nacionalni dnevniče moje omiljene Televizije Pink, da nije predsednika Vučića, koji nam je još pre tri godine organizovao izlet u Beograd na miting Srpske napredne stranke, ja nikada ne bih video kako uživo izgledaju majmuni, jer smo pre mitinga išli u Zoološki vrt, pa smo se siti nagledali majmuna. I to original majmuna, pljunutih majmuna kakve sam ranije gledao samo na televiziji. I bio sam zahvalan predsedniku Vučiću što nam je omogućio da uživo vidimo majmune.
Ali, kada sam se vratio kući, svi su me pitali kako je bilo u Beogradu na mitingu, i ja sam svima govorio da sam se sit nagledao majmuna, pa su me zvali iz stranke da pitaju šta nije bilo u redu kada sam na onakvom veličanstvenom skupu primetio samo majmune, a ja sam im objasnio da sam pre mitinga išao u Zoo-vrt, pa su mi oni rekli da ovog puta nikako ne idem opet u Zoo-vrt, kako mi od celog veličanstvenog skupa u pamćenju ne bi ostali samo majmuni.
Tako da je u uputstvu za skup koji smo dobili iz stranke ovog puta pisalo: Zabranjeno ići u Zoo-vrt, zbog radi okolnosti da je primećeno kako je deo našeg članstva fasciniran majmunima pa još posle o tome pričaju svima po Srbiji, umesto da budu fascinirani veličanstvenim govorom našeg predsednika. Rekli su nam: Morate se fokusirati na predsednika, a ne na majmune!
I mogu vam reći da su me ovaj put u Beogradu najviše fascinirali konji! Predsednik je stao između neka dva konja ispred Skupštine i dugo, dugo govorio, ja sam više gledao u konje nego u predsednika, a predsednik je u nas gledao toplo, očinski, kao mi onomad u one majmune u Zoo-vrtu. Videlo si da između nas postoji neki vajb, što bi rekli mladi.
Eto, to vam je taj dnevnik, kad ste već navrli.
