"Većina nas nije 'učitala' ovu informaciju o 'Ribnikaru', niti smo svesni koliko je to strašno, ja lično nisam svestan", kaže Luka Babić, srednjoškolac koji govori ispred neformalnog udruženja srednjoškolaca "I mi se pitamo".
Babić je i sam bio učenik Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru.
„Prva moja reakcija je bila šok, a onda prva informacija koja je došla do mene je da je ubijen Dragan iz obezbeđenja. Nisam hteo da prihvatim to, jer tokom mog školovanja, on je osam godina stajao ispred ulaza, dočekivao nas je nasmejan, ispraćao nas je nasmejan, sve nas je poznavao, bio je tu za nas, smatrali smo ga prijateljem. On je za nas bio personifikacija ‘Ribnikara’. S gubitkom njega, izgubili smo tu školu“, priča Babić u emisiji „Dan uživo“.
Luka iskreno kaže da ni informaciju o osam stradale dece „ne ume da primi“.
„Ja informaciju ne umem da primim, da učitam u svoju glavu. Ja sam osam godina bio tamo, osećao sam se bezbedno, prijatno. Nije ni naznaka bilo da je ovo uopšte moguće“, navodi.
Na pitanje kako sa drugarima razgovara o ovoj tragediji, odgovara da su svi zbunjeni.
„Većina je i dalje u šoku, razgovaramo međusobno, procesuiramo to na trenutke, ali opet – i dalje šok. Mi smo razgovarali i sinoć i juče, niko ne zna šta bismo mi uradili da smo bili tamo. Šta je uopšte razumno uraditi u takvoj situaciji“, upitao je Babić.
Prema njegovom mišljenju, sve je posledica stanja koje je društvo sebi dozvolilo.
„To jedno nasilje, agresija u medijima, na društvenim mrežama, mi vidimo sve to, popularizuje nam se nasilje, vidimo ga u emisijima na nacionalnim frekvencijama, na društvenim mrežama. Mreže je teže kontrolisati, ali do koga je da kontroliše medije? Jer imamo na nacionalnim frekvencijama, gledamo kako se ljudi svađaju i tuku“, priča Babić.
O tome da li deca gledaju rijaliti programe, kaže:
„Nije samo da li deca gledaju rijalitije, problem je kad se to nešto emituje na nacionalnim frekvencijama, ljudi pričaju o tome, pa se isečci kače na društvene mreže, i dođe opet do svih nas“.
Babić kaže da lično nije bio žrtva vršnjačkog nasilja, ali da „svi znaju neki slučaj“.
„I to se reši tako što taj neko promeni školu, sredinu, ali po meni to nije rešenje. Vršnjačko nasilje je problem koji sistem ne ume da reši. Sistem realno zakazuje svuda, to je problem društva“, rekao e Babić.
I za tu „normalizaciju nasilja“, naglašava Babić, nije kriv zapad, nego mi sami.
„Mi smo sebe pretvorili u ovakvo društvo. Kako slušam, ranije nismo bili ovakvi, u ovo smo se pretvorili… Imamo serije koje tematizuju kriminal i nasilje, imamo komercijalnu muziku koja, ne da tematizuje nasilje, već reči u tim pesmama su vrlo problematične. I ako nismo svesni da je to loše, to ulazi u našu podsvest“, ocenio je učenik.
Svi su, kaže, svesni koji treba da budu koraci ali…
„Svoj posao ne rade iz ne znam kog razloga“, kaže Luka.
Kako je rekao, odlazak kod psihologa, kada ih nastavnik pošalje, shvata se kao kazna.
„A to ne treba da bude tako. Nikakva mera kazne nije nam izrečena. S psihologom treba da se priča, ne da on viče, što oni ne rade, ali se mi osećamo da će biti tako“, rekao je Babić.
Izvor: N1 Beograd
