Piše: Svetislav Basara
Nakon neuspelih pokušaja Visokog Strmopižđavanja pravljenjem ugovora (bez krčmara) s narodom, serije humorističkih protesta sa pištaljkama i pravljenjem selfija, nakon juriša na TV Bastilju i propasti konkursa za „našeg“ Krivokapića, Stanivukovića i Milatovića, majke opozicione invencije su došle na ideju da „preuzmu“ deo Visokih Birača, a Danas je toj ideji posvetio istraživačko-novinarski tekst, u kome je većina anketiranih personae dramatis zaključila da je to nemoguća misija, a Savo Mrdalj je otišao i korak dalje i prorekao da će Vučić „vladati još deset godina“.
Moja prekognicija ne seže tako daleko u budućnost, ali u ovom trenutku ne vidim šta bi to Vučiću moglo stati na put produžetka vladavine za još deset, a možda i više godina. Ono što bi trebalo da mu najviše stoji na putu - opozicija - osim stvarnoj opoziciji, nikome nije nikakva prepreka.
Grupe površno politizovanih građana (ne brojnije od petstotinak članova) - od kojih su najaktivnije one koje rade za interese jedne daleke istočne države - koje naoko ozbiljno pokušavaju da strmopizde vlast protestnim šetnjama i uvozom pobednika iz okolnih zemalja, još pre samo dvadeset godina bile bi predmet sprdnje. Budući, međutim, da je u međuvremenu Rogonja došao po svoje, treba ih uzeti krajnje ozbiljno, doduše sa predznakom obrnutim od onoga na koji pretenduju.
Evo zašto. Ako opozicija, ovakva kakva je, nije prepreka za dugovečnost Carstvija Vučićevog, nesavladiva je prepreka za formiranje opozicije politički kvalitativno različite od Vučićeve politike narodne države kao proširene seoske zadruge. Iz fizike za sedmi razred OŠ znamo da dva tela ne mogu zauzimati isto mesto, sledstveno tom zakonu na mestu vlasti može biti samo jedna vlast, a na mestu opozicije samo jedna opozicija.
Nije da duboko u „političkom biću“ Srbije nema određenih liberalno-demokratskih komešanja i batrganja, ali viđi sad vraga: na isti način na koji Vučić drži opoziciju podalje od medija pod njegovom kontrolom - ili ih na tim medijima plajpiči - mediji pod opozicionom kontrolom drže u medijskom mraku političke personae dramatis i ideje koje makar poizdalje liče na kulturošku alternativu.
Kažem „kulturološku“ zato što je je politika tesno povezana sa kulturnim obrascem. Ja već deset godina ne vidim nikakvu razliku između Visokog i opozicionog kulturnog obrasca, mada ne sporim da je opozicioni nešto bolji samo utoliko što bi bio sporiji, kilaviji, a ne brži i bolji.
Da podvučemo crtu. Vlast svim sredstvima brani svoju poziciju, tj. vlast, opozicija ne birajući sredstva brani buduću vlast na koju će se - makar i za deset godina - i uspentrati, na čemu joj čestitam za života jer su zbog poodmaklosti godina male šanse da to doživim.
A baš šteta. Bio bi mi merak gledati DJV-a u službi sledećeg alfa mužjaka, Vesića u ulozi glavnog državnog operativca, ukratko - ponavljanje svega što je proizvelo „ovo što ovako nikad nije bilo“ i ponovljeno puvanje kako „nam nikad ovako dobro nije bilo“.
