Draža Petrović, kolumna za portal N1
Isus Hrist je razapet u petak na Golgoti, a već u nedelju, posle 48 sati, je vaskrsnuo. U spomen na te događaje hrišćani obeležavaju Veliki petak uvek u petak a Vaskrs uvek u nedelju, mada bi, da se za verski praznik mora uzeti neki događaj iz novije istorije čovečanstva, za to bila najpogodnija golgota koju je prošao vlasnik Informera, koji je u ponedeljak otišao u zatvor, a već u sredu, posle 48 sati, vaskrsnuo ispred zatvora. I građani su u čudu klicali „Vučićević vaskrse“, mada niko nije verovao da se to baš vaistinu tako desilo. Jer, kako istina tako i vaistina, ne idu baš uz opisanu vaskrslu osobu.
I za taj praznik Vaskrsenja gospoda Vučićevića, da ga neko uvede u crkveni kalendar, ne bi se farbala jaja, nego bi vas farbali Ana Brnabić i ostali koji bi uporno da vas farbaju svakog dana, pa što to farbanje ne uvesti kao verski običaj bar na jedan dan, kad se već ljudi toliko trude.
I za taj praznik građani se ne bi tucali jajima, već bi Ana i ostali obavljali sličnu proceduru, ali u zdrav mozak.
Eto ideje za jedan novi verski praznik.
Nema sumnje da bi se i ovaj verski praznik primio u narodu, koji u svakodnevnom govoru često pominje Boga, toliko često da nekada ni ne zna šta to što pominje zapravo znači.
Zato evo poklona, „Malog vaskršnjeg rečnika iz AVeronauke“, koji razjašnjava najvažnije uzrečice i termine Srba u kojima se pominje Bog.
Idemo redom:
BOG TE PITA
Ovaj izraz je nastao, po svemu sudeći, kada je predsednik gostovao na televiziji, negde na Pinku ili Hepiju, pa uzeo da postavlja pitanja voditelju, mada je u televizijskom svetu uobičajeno da voditelj postavlja pitanja gostu, makar gost bio i Bog. U Srbiji su malo drugačiji običaji, te često možete pratiti uživo kako izgleda taj termin „Bog te pita“ na nacionalnoj frekvenciji. Uz to, ovaj izraz se koristi veoma često i za odgovore na druga pitanja, van televizijskog studija. Recimo, neko vas pita: „Kada će ovi da nam se skinu s grbače?“, a vi odgovorite: „Bog te pita!“
PITAJ BOGA
Mada sličan prethodnom, ovaj izraz se koristi pre konferencija za štampu predsednika Srbije, kada se probranim novinarima dostavljaju pitanja koja treba da postave. Kada im dodaju papirić sa pitanjem kažu im: „Pitaj Boga!“ Inače, u običnom životu se ovaj izraz koristi, recimo, kada sretnete nekog poznanika na ulici, i on vas pita: „Dokle će ovaj da nas jaše?“, a vi mu kažete: „Pitaj Boga!“
VIDEĆEŠ TI SVOGA BOGA
Ovo se obično govori kada se radnici javnih preduzeća autobusima voze da dočekaju predsednika kada ovaj ide da obilazi Srbiju, iako bi pola Srbije radije da nekako zaobiđe njega, ali on je postao nezaobilazan. Ako neki radnik odbije da ide da dočeka predsednika, organizator puta mu kaže: „Videćeš ti svoga Boga!“, mada oni koji ne odbiju i pod prisilom odu da dočekaju predsednika, imaju jači utisak da su videli svoga Boga, od onih koji su odbili da idu. Što ne znači da oni kojima je od strane lokalnog poverenika SNS-a obećano da će videti svoga Boga, uskoro i sami neće videti svoga Boga. Tako da je SNS skoro jača verska organizacija od SPC, jer ako ti oni kažu da ćeš videti svoga Boga, ti ćeš ga svakako i videti.
BOG NA NEBU KUM NA ZEMLJI
Srbi iz određenih razloga veruju da su kumovi zamena za Boga, koji je na nebu, dok je kum čvrsto nogama na zemlji, ponekad je čvrsto nogom na gas papučici. Za razliku od Boga, za koga se ne zna tačno koja kola vozi i da li uopšte vozi, kumovi imaju dobar vozni park, što ih izdvaja od Boga. Bog, iako se veruje da je svemoguć, izgleda nema para za „meklaren“ i „lamborgini“, a primećeni su kumovi koji ta vozila imaju, što kod Srba stvara utisak da su kumovi svemoćniji od Boga. Ni na jednoj fresci Bog nije naslikan u lamborginiju, on uglavnom viri iz nekog oblaka, otud verovanje da kum vredi više od Boga. Ili mu bar kola vrede više od Boga.
DABOGDA…
Srbi znaju da kažu: „Ko me kleo nije dangubio“, jer se u Srbiji želje retko ispunjavaju, ali kletve uglavnom uspevaju, zato je verski izraz „dabogda“ veoma raširen. Najgora „dabogda“ kletva je, recimo, „Dabogda se zaglavio u liftu sa Jovanom Jeremić i Sarapom“. To se srećom nikada još nikome nije desilo, mada je mnogo gore da se sa opisanim tandemom zaglaviš u televizoru. Što se nekima jeste desilo. Od ostalih „dabogda kletvi“, popularna je i ona „Dabogda ti Simo Spasić pevao na svadbi sa megafonom“.
BOG SVE VIDI
Iako u Srbiji postoje milioni bezbednosnih kamera, Srbi i dalje veruju da ta nova tehnologija nije ništa posebno u odnosu na tehnologiju koju nikad niko nije video, ali veruju duboko u nju. Srbi, dakle, veruju da „Bog sve vidi“ bolje od Huaveji sekjuriti nadzora, te se ovaj izraz koristi kada recimo uspete da upropastite EPS, takozvanu Elektroprivredu Srbije, i ništa vam se ne desi, niti vas zovu na sud, niti u zatvor, pa građanima ostane da se utešno uzdaju u rečenicu „Bog sve vidi“. Srbi veruju da će se jednoga dana, umesto snimaka bezbednosnih kamera, gledati snimci „Bog sve vidi“ kamera, pa će na osnovu toga da se odlučuje o daljoj sudbini onih koje je video Bog kad su napravili neku glupost ili štetu. Veruje se da je Bog video i ko je rušio u Savamali, samo se čeka pogodan trenutak da se to saopšti, možda negde recimo na stogodišnjicu rušenja u Savamali, kada to više nikoga neće ni zanimati.
JES TI KRŠTEN?
Srbi veruju da ljudi koji nisu baš sasvim normalni nisu kršteni. Izraz počinje da se koristi još uoči krštenja kada vam svešteno lice saopšti da su njegovi troškovi uvođenja vašeg mališana u svetu tajnu krštenja oko 50 evra, pa vi za svaki slučaj proverite da li je sveštenik kršten: „Jes ti pope kršten, kakvih 50 evra!?“ Izraz se često koristi i kada gledate na televiziji nekog vlasnika tabloida ili kakvog sličnog, pa pitate televizor „Jes ti kršten“, mada je pitanje zapravo upućeno osobi koja vam se obraća iz televizora, a ne televizoru. Tako da imamo čitavu plejadu tih „jes ti kršten“ likova, a neki su to uzeli i za srednje slovo, recimo Dragan J(es ti kršten) Vučićević.
To je onaj što je vaskrsao, ali nije vastinu.
