Draža Petrović, kolumna za portal N1
Svi veliki političari imaju neki san, jedino snovi Aleksandra Vučića više liče na noćne more.
„Ja ne idem na more, za odmor su mi sasvim dovoljne noćne more, tu se nalazi sve u čemu ja uživam“, zna da kaže predsednik kad priča o svojim snovima koji se ostvaruju.
Na primer, veliki Martin Luter King imao je san, pa je njegov čuveni govor od 17 minuta koji istorija pamti kao “Ja imam san”, ostao dirljiva poruka o slobodi, kada je 200.000 ljudi tokom nenasilnog marša na Vašington 1963. godine čulo Luterove reči: “Danas vam kažem, prijatelji moji, uprkos teškoćama današnjice i sutrašnjice, ja imam san. To je san koji je duboko ukorenjen u američkom snu. Imam san da će se jednog dana ova nacija izdići i živeti po pravom redu svog postojanja. Za mene je ova istina sama po sebi razumljiva – svi ljudi su stvoreni jednaki”.
Aleksandar Vučić imao je takođe san, ali san mu i nije bio baš nešto, tako da njegov govor koji će istorija pamtiti kao “Moj san je bio Beograd na vodi” neće postati dirljiva poruka o slobodi, već jedna totalno glupa priča o neslobodi, jer kad nekog sat vremena drže vezanog za banderu i ruše mu zgradu u dva ujutru, nema tu ničeg uzvišenog kao kod Martina Lutera Kinga.
Najuzvišenije u tom Vučićevom snu je Kula Beograda na vodi, koja je uzvišena 42 sprata ili 168 metara i izgleda kao ogromna reklama za vijagru ili afričku šljivu.
Da se kroz Luterov govor “Imam san” može parafrazirati Vučićev govor “Moj san je bio Beograd na vodi”, on bi izgledao ovako: “Imao sam san da će se jednog dana ova nacija izdići do 42. sprata i a da će u okolnim zgradama ljudi živeti po pravom redu svog postojanja, odnosno po redu kupovine, dakle, neki će živeti na prvom spratu, neki na petom, a neki na petnaestom spratu solitera u Beogradu na vodi, naravno, ako imaju 5.000 evra za kvadrat. Za mene je ova istina sama po sebi razumljiva – svi ljudi su stvoreni jednaki, a simbol jednakosti je Beograd na vodi u kome jedni mogu da žive, dok oni drugi mogu da šetaju po Beogradu na vodi i da imaju utisak da tu žive. Posebno ako šetaju svaki dan”.
Predsednikov govor u originalu, međutim, izgledao je ovako: “Moj san je bio Beograd na vodi, žao što su vaši snovi bile udžerice, protivpravno postavljene tu, na silu postavljene tu, koje su služile za bogaćenje pojedinim tajkunima. Sa ponosom vam saopštavam, ja sam bio čovek koji je doneo odluku da se gradi Beograd na vodi i da se ruše protivpravne udžerice” – rekao je on pre neki dan pričajući o tom svom snu, snu koji je posebno intenzivan u aprilu oko dva ujutru, kada se san o Beogradu na vodi polako i uspešno ostvaruje, tako što predsednik ruši tuđe snove i zgrade, a ostvaruje svoje snove i svoje zgrade.
„Imam san da su ljudi vezani za bandere, da su im oduzeli mobilne jer mobilni su zla kob čovečanstva, ljudi samo bulje u mobilne, imam san da bageri ruše tajkunske bespravne udžerice, da je to jedan veliki maskenbal, gde svi nose iste maske, crne kapuljače s prorezom za oči, dakle svi ljudi su jednaki, bar dok nose maske i svi ljudi su jednaki dok su vezani za banderu. A sloboda dolazi kada ih odvežu od bandere“, rekao je, otprilike, Vučić, ako čitate između redova.
Da treba neka pesma da se speva o Vučićevom snu, morao bi da traži dozvolu za prepev one Bregovićeve “Sanjao sam noćas da te nemam”, samo bi se predsednikova zvala: “Sanjao sam noćas da ih nema!” U toj pesmi bi se govorilo o nekim udžericama kojih ima da nema da bi se tu napravio parking za Beograd na vodi, i ako je san dovoljno jak, tih udžerica stvarno ima da nema, a ima da nema ni onih koji su ih rušili, jer niko do sada nije uspeo da pohapsi ljude iz nečijeg sna, pa tako nisu pohapšeni ni oni iz predsednikovog sna. U narodu poznatiji kao kompletni idioti, koji su pre neki dan kompletirani, jer je predsednik priznao da je on bio jedan od njih.
Dakle, ako vam je u albumu za sličice kompletnih idiota nedostajao glavni kompletni idiot, možete ga zalepiti, jer je on to jedini priznao, pa posle demantovao da je priznao, ali će uskoro sigurno demantovati da je demantovao.
Ko u onoj odavno prepevanoj pesmi Ljube Ršuma, zamislite da predsednik leži u krevetu, sanja i istovremeno recituje:
Deset kompletnih idiota
Došlo u moj krevet
Jedan pao s kreveta
Ostalo ih devet.
Devet kompletnih idiota
Još ne znaju ko sam
Jednog sam uspavao
Ostalo ih osam.
I tako ta pesma ide redom sve dok ne ostane samo jedan kompletan idiot:
Jedan kompletan idiot
manje je od dva,
otkriću vam istinu,
kompletan idiot sam ja.
U svakom pogledu
Prošla me je (s)trava
Sad je sve u redu
Može da se spava!
(stihovi Ljub Ršum, prepev D. Petrović, izvođač A. Vučić)
