Viktor Ivančić, Feral Tribune 25/3/1996
Robi K. (IIIa)
Mamica je otišla u školu na primanje. Prije toga sam ja mamici kupijo kiticu ljubičica i rekao sam joj da je ona najsvjetskija mamica na svjetu. Mamica se smijuckala i milkila me je po ćiverici. U školi je mamicu dočekala učiteljica Smilja. Uča je nju pitala: "Sigurno ste vi za primanje? Vi ste Robijeva majka, jel tako?'' Mamica je rekla: "He-he, nisam mu ja majka nego mamica... Ma znam ja da je moj Dej... pardon, moj Robi savršen i famozan... Samo, eto, velim, bolje da malo navratim na primanje, da ne ispadne da me boli neka stvar..." Učiteljica Smilja je rekla: "Pa sad, da je baš savršen i famozan, to ja ne bi mogla potvrdit!" Mamica je rekla: "Ma okej, ne očekivam ja da vi to tako reknete, slobodno vi to formalirajte više službeno..." Uča je objesila usta i zapiljila se u mamicu sa nekuženjem. Mamica je njoj pojasnila: "Mislim, znam ja na neviđeno da je moj Dej... pardon, moj Robi jedno prekrasno, pristojno i marljivo djete... Samo, reko, bolje da malo svratim na primanje, da ne ispadne da me boli k*rac..." Učiteljica Smilja je najprvo jako uzdahnila. Onda je ona rekla: "Ovako, ukratko! Vaš mali je živa strava i užas! Ne uči bože tebe, ne piše domaće, u školi se ponaša divljački i tučarski, picaje nastavu, diže ženskicama suknje, zaj-bava učiteljicu i ja... i ja... i ja uopće ne znam šta se sa njim može napravit! Eto!'' Mamica je njoj rekla: "Draga gospođo, ne nasjedam vam ja više na takve pravokacije! Već sam ja naučila da se za mog Dej... pardon, za mog Robija svašta priča! To su poznate proizvodnje laži i zloupotrebe javne riječi! To vam ja ništa ne obadavam, boli mene za to ćuna!" Učiteljica Smilja se tuta forca zaškarpunila u facu. Onda je ona rekla: "Nisam vam ja tila ništa grubo reć, gospođo! Ali vaš mali je skupio toliko nedovoljnih da nema teorije da prođe razred! Razumite?! To je živa koma kakve su mu ocjene!'' Mamica je rekla: "To za nedovoljne ocjene, to su izmišljotine žutog tiska! Di bi ja došla kad bi to išla obadavat!" Učiteljica je podviknila: ''Ali nisu izmišljotine, gospođo, evo pogledajte sami u dnevnik!" Mamica je rekla: "Ajdete, gospođo moja, ko vam danas gleda dnevnik! U to vam više niko živ ne vjeruje! Ljudi šaltaju na strane programe samo da ne gledaju dnevnik, jer pošto znaju kolike se tu lažorije podvaljivaju!" Onda je učiteljica Smilja gurnila dnevnik mamici pred čunku i viknila je: "Ali nemojte me činit ludom, gospođo! Evo pogleajte mu asa iz vladanja, pogleajte ga samo koliki je!'' Mamica je rekla: "Ti as je fotomontaža! Svak ko pozna mog Dej... pardon, mog Robija zna da je ti as ogavna i gnjosotorna fotomontaža! To se više gadi svakom gledat! Osim onim neprijateljima demokracije šta te odvratnosti protiv moje obitelji izmišljaju i serviraju! To ja ne j-bem dva posto!" Uča je najprvo fljasnila sa dnevnikom po klupi. Onda je skočila: "Vidim ja da vi mene j-bete u glavu! A ja se još trudim sve vam ufino objasnit! Šta bi bilo da sam vam rekla štagod grublje!" Mamica je viknila: "Rekli ste mi najogavnije šta se ženi, majki i domaćici može reć!" Uča je arlauknila: "Nije, nije najogavnije! Mogla sam vam naprimjer primjera reć da vam je ćer švercerica i lopovica, da vam je unuk na lupeštinu zgrnijo biljune maraka, a da vam je muž zasra cilu državu!!!" Tu je se mamica nakeserila: "He-he, to sam tila ćut... he-he-he... sad mogu zadovoljna kući..." Onda se mamica zaputila da će izgibat iz razreda. Učiteljici je uletila zbunjoza na četvrtu. Ona je pitala: "Gospođo, koji je vama kua, a? Jeste vi malo slučaj za terapiju, a?" Mamica je rekla: "Diš od ovoga bolje terapije! Prije primanja se osjećaš kao mater od krembila, a posije primanja kao žena od precjednika!"
