Teofil Pančić, kolumna za ''Danas''
Dodirnuo joj je intimni deo tela mada mu ona prethodno nije rekla: „dodirni mi intimni deo tela“.
Što bi bilo dovoljno, bar za sada. U ne tako dalekoj budućnosti, tražiće se potpisani i overeni ugovor.
Trajalo je jednu sekundu, ali sekunda ume da bude mnogo kad vam neko čini nešto što ne želite.
On kaže da mu je žao, da je to bilo glupo i nesmotreno, ali da u pogrešno usmerenom pokretu njegove ruke „nije bilo ništa s*ksualno“.
Njoj je svejedno šta on kaže, jer je „s*ksualno“ samim tim što se deo njega našao na delu nje, mada tu nije bio pozvan ni prizvan.
On kaže da je ona manipulativna i zla, a da je sam bio iznerviran i frustriran jer se ceo dan (a njegov dan je dragocen, bre!), njoj i njenima zahvaljujući, nalazio u pogrešnom kontekstu koji mu uopšte nije prijao.
Njoj je valjda sve prijalo, sve do one kritične sekunde, koja joj uopšte nije prijala. I nekih posle, u kojima joj je lepo probranim i izvajanim rečima objasnio šta misli o njoj.
Ovo su samo neki od detalja koje znaju i koje su s nama podelili On i Ona. Mi ostali i ostale, međutim, i bez njih znamo sve, zapravo i više nego što znaju njih dvoje.
Pa smo se onda svi i javili, da svetu ponosno saopštimo svoja smatranja i znanja. Prvo smo se podelili u navijačke tabore.
Ovi što su za Njega kažu: „Samo napred, Care, nisi ništa skrivio, ne obaziri se na rospiju koja preko tebe traži poznatost“.
Ovi što su za Nju kažu: „Bravo, idi do kraja i izgazi siledžiju, neka on plati za sve koji su se provukli nekažnjeni“.
On je, doduše, poznati i ugledni umetnik sa preko tri decenije karijere bez ne samo estetske nego i etičke mrlje.
Takvih nemamo baš mnogo, naročito u njegovoj branši, pa ne bi valjalo da ih olako trošimo i da ih prezrivo otpisujemo s moralnog pijedestala za koji nije baš sigurno da nam uopšte pripada.
Opet, s druge strane, to ne znači da njegova ruka koja nam je tako draga dok drži mikrofon ili gitaru ima otvoren mandat da se pridrži za bilo čije d*pe u bilo kojem trenutku.
To bi trebalo da se podrazumeva. Sada smo, međutim, čak podučeni da je to kanda nekakva generacijska stvar i šum u komunikaciji među naraštajima, jer da mi matoriji navodno mislimo da neke ruke, ako su ugledne, poznate i slavne, same po sebi imaju privilegovano pravo na tuđa d*peta, dok ovi mlađi i mlađe, naprotiv, smatraju da je njihovo d*pe svetinja i ne fermaju da pitaju čija to ruka poseže za njime bez dozvole.
Možda sam bez mašte ili sam prosto neupućen, ali priznajem da mi tako nešto nikada nije palo na pamet.
Nije mi poznato da su ruke pripadnika moje generacije – pa makar bili poznati i slavni – išle naokolo i posezale za tuđim d*petima kako im se ćefne, i da je to smatrano normalnim i prihvatljivim ponašanjem odrasle osobe.
Ali, izgleda da svaka generacija mora da iživi svoj narcisizam i uverenje da je otkrila toplu vodu.
Ali, to još nije ništa. Ima i jedna, odavno notorna po verbalnom iživljavanju nad nebiranim svojstvima osoba oba pola koje ne zadovoljavaju njene estetske kriterijume, koja je Njemu održala javnu vakelu da je pohotni, gnusni starac i da nije valjda stvarno mislio da bi osoba trideset i pet godina mlađa mogla ikada hteti pasti na šarm njegovih „staračkih pega“?!
Mada ni starost ruke ni starost d*peta nemaju supstancijalne veze ni sa čim u ovoj priči, niti bi išta bilo drukčije da je taj odnos sasvim drugačiji.
Ne marim za političku korektnost, ali ove i ovi što mare trebalo bi da znaju da je ovo džukački agresivan ejdžizam, što nije baš nešto što bi trebalo sebi da dozvole ma ko i ma šta da ih je isprovociralo, onako kako vegan neće, u trenutku iznerviranosti, navaliti na krmenadlu.
Ali, i to je valjda još jedan aspekt sveopšteg povratka „savremenog“ sveta moralu seoskih babatetki, onih koje su coktale nad parovima s velikom dobnom razlikom; samo što su babatetke sada leve, progresivne, urbane, blago nama.
Ima li ova priča naravoučenije? Pre svega i najvažnije, neka ruke dobro paze šta, kome i u kojem kontekstu rade.
A onda, neka i razvezani jezici i rasplesani prsti nad tastaturama ne drobe gluposti kojih bi se mogli postideti kada euforije i mode jedne epohe uvenu i prođu.
