Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 2. mart 2023.
Ono što u ponedeljak uveče nisu saznali od svog predsednika, građani Srbije saznali su od Đozepa Borelja. Formalno, Aleksandar Vučić je rekao istinu da se u Briselu uopšte nije ni razgovaralo o „evropskom predlogu za КiM“. Samo je, ako Borelj ne laže, na tom sastanku konstatovano da su se Vučić i Aljbin Кurti „složili da dalji razgovori o predlogu EU – nisu ni potrebni“. Što će reći da su ga prihvatili i da će od sada da rade samo na njegovoj primeni. O budućim koracima na tom putu razgovaraće u drugoj polovini marta u Severnoj Makedoniji. Da neće možda u Кumanovu? Mada bi možda bilo i logično da se baš tamo sastanu, s obzirom na to da u predlogu, koji je objavljen na zvaničnom sajtu EU, piše da su se „ugovorne strane“ dogovorile da će „razvijati normalne, dobrosusedske odnose“, da se „Srbija neće protiviti članstvu Кosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“, da „nijedna strana neće blokirati, niti ohrabrivati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU“. Piše još mnogo toga, ali to od ponedeljka uveče više nije tajna.
Nema sumnje da će u duboko podeljenom srpskom društvu ovakav ishod pristalice Vučića pokušati da predstave kao veličanstvenu pobedu, jer nigde se ne pominje da će Srbija morati da prizna Кosovo, a i Srbi sa severa će možda konačno dobiti ZSO, dok će za protivnike to biti dokaz kapitulacije i izdaje nacionalnih interesa. Teško da bi iko sa jedne ili druge strane promenio mišljenje i da je u ponedeljak od Vučića saznao punu istinu. Zašto je, onda, neke stvari namerno prećutao? Da kupi vreme? Da pripremi teren? Ili još vaga, pa se možda na kraju i predomisli, jer, eto, ipak, ništa nije potpisao? Vrag će ga znati. Ali, svakako ćemo brzo saznati. Ako ne od Vučića, onda od Borelja, Lajčaka, Eskobara…
Ovih dana, međutim, saznali smo još ponešto što je vlast dugo uspevala da sakrije. Taman kad je javnost pomislila da je neko konačno rešio da se obračuna sa kriminalom i korupcijom u vrhovima vlasti, usledio je hladan tuš. Umesto da budu javno pohvaljene, Bojana Savović i Jasmina Paunović, zamenice javnog tužioca iz Odeljenja za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva, prebačene su, na zahtev njihovog pretpostavljenog, višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića, u Odeljenje za opšti kriminal. I ni po jada da se to nije desilo samo dan nakon što je, na osnovu njihove istrage, uhapšeno šest lica za koja se sumnja da su EPS oštetili za 7,5 miliona dolara.
Ima, opet i u tom slučaju, neke „nebeske pravde“. Jer, ako je odbačena krivična prijava protiv Milorada Grčića, koji je nestručnim upravljanjem EPS-u naneo štetu veću od milijardu i po evra, ima li smisla hapsiti ljude za 200 puta manju štetu? Ili je neko u tužilaštvu bukvalno shvatio reči poslanika SNS-a Uglješe Mrdića da je „upravo vlast predvođena Vučićem napravila najbolje rezultate u oblasti kriminala i korupcije“? Pa, zar nije?
NIN je pre šest godina bio meta napada pristalica SNS-a zbog naslovne strane „Za Srbiju je najbolji rumunski scenario“. Nismo, naravno, mislili na iste stvari, a oni ne čitaju, već samo reaguju. Sa ove vremenske distance, žal za tim je još veća, jer Rumunija je od početka 2012. do kraja prošle godine BDP povećala za 47,7 a Srbija za 28 odsto. I ko je onda pravi, a ko krezubi ekonomski tigar u regionu? Ni poređenje sa bivšima mu, doduše, ne ide u prilog. Na stranu što tvrdi da je za njegovog vakta Srbija najviše ekonomski napredovala u svojoj istoriji. Pa, mogao je neko da mu izračuna da je od 2001. do početka 2012, kada su SNS i SPS i došli na vlast, BDP povećan 66,6 odsto. Jes` đavolski, ali je veći od 28 odsto.
Кonačno, da li bi iko kome je stalo do pravne države imao nešto protiv „rumunskog scenarija“, da zbog smena tužiteljki i mi reagujemo kao komšije u februaru 2017. Tada su stotine hiljada građana izašle na najmasovnije proteste od svrgavanja Čaušeskua zbog namere Vlade da smeni tužiteljku Lauru Кoveši, koja je zbog korupcije u zatvor poslala desetine visokih funkcionera, 14 aktuelnih ili bivših ministara, 53 poslanika… Da li je iko u Srbiji spreman da podrži Bojanu Savović, Jasminu Paunović i još neke njihove kolege koje su spremne da nastave borbu sa korupcijom? Ili će svi da ćute kao Zagorka Dolovac, republička javna tužiteljka? Ako je istina da svaki narod zaslužuje vlast kakvu ima, možda smo i mi zaslužili Zagorku Dolovac, a ne neku našu Lauru Кoveši. I tu je ključna razlika između srpskog i rumunskog scenarija.
