Marko Vidojković, kolumna za ''Danas''
Ovaj tekst posvećen je Nenadu Kulačinu, koji je prethodnih dana ostao u senci moje malenkosti, čiji je „slučaj“ Boris Tadić, gostujući u Dnevniku Nova S, lansirao u žižu javnosti.
Naš politički Elvis se, naime, iznervirao što se već mesec dana, zahvaljujući, između ostalih, Međunarodnom PEN centru, nalazim van Srbije, a to nikako neko javno da primeti, pa je uzeo stvar u svoje ruke i jasno i glasno (i uživo) primetio.
Hvala mu – vest da smo supruga i ja relocirani sada nije više ograničena samo na one koji to žele da vide. Sada to zna svako.
Svako, međutim, ne zna, da se Nenad Kulačin nalazio u identičnoj situaciji kao i ja, kada sam se, krajem decembra, stranim ambasadama i organizacijama obratio za pomoć, a danas mu je teže nego meni.
U pismu koje najavljuje streljanje novinara koji pišu za „Danas“, pomenuti su naši kolumnisti, između ostalih i Nenad i ja.
U danima kada su mene razapinjali jer sam se usudio da prozborim protiv reprezentacije SNS, na početku katarskog fijaska, Nenadovu kućnu adresu su lepili po beogradskim ćoškovima.
U danima kad su meni pretili klanjem na kućnom pragu, fizički je napadnuta Nenadova majka.
Dok mene nazivaju „nazovi-piscem“, njega etiketiraju kao „radnika Šabačke kanalizacije“, a obojica smo „tajkunske pudlice“ i „izdajnici“.
Šapić je protiv obojice podigao dve siledžijske tužbe, a treću samo protiv mene.
U pretnjama smrću možda za nijansu vodim ja, a Nenad u primljenim uvredama. Mrtva trka, takoreći.
Pretnji smrću, koje smo u jesen 2021. prijavili, bilo je toliko da je zbog njih sazvan jedini vanredni sastanak Stalne radne grupe za zaštitu novinara u istoriji ove radne grupe.
Istog dana kada je Međunarodni PEN objavio pismo podrške Marku Vidojkoviću, tabloidi su napali Nenada i mene, lažući kako smo u DLZ za „genocid u Srebrenici optužili Srbiju i srpski narod“.
Ovo je, uz sve ostalo što mi se proteklih godina dešava, bio okidač da supruga i ja smesta budemo relocirani iz Srbije.
Tog istog dana, međutim, tabloidi su se ostrvili na Nenada, jer se drznuo da prokomentariše ogavnu fotografiju Njegove Niskosti sa dva velika kučeta, na kojoj se „pripremaju za borbu protiv Anonimusa“.
Suprugu i mene bilo je relativno lako skloniti, a Nenada je, zbog njegove porodične situacije, nemoguće skloniti.
On je, uz posredstvo NUNS, od jedne holandske organizacije dobio donaciju u vidu video nadzora, ali i dalje svake nedelje putuje iz Šapca do Beograda i nazad na snimanje podkasta.
Nemojte stoga da se čudite što mu misli u DLZ ponekad odlutaju.
Na slobodi se lakše diše. Na slobodi mogu u šetnju. Na slobodi lakše pišem i snimam podkast, preko Skajpa.
Sa slobode je lako doleteti ponekad u Srbiju na snimanje DLZ i odmah odleteti nazad u slobodu.
Nenad nije na slobodi. Imajte to u vidu. Imajte u vidu i to da, u inat svemu, #UćutatiNećemo.
