Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Neko jeste prvi čovek Kraljeva i to je važno znati zbog prvog dela ove priče. Ime nema značaja, ako već tražimo prvog među jednakima. Jednakih nema, da ih ima ni prvih ne bi bilo.
Možda to bude i poslednji među najgorima. Svako mora da bude negde, osim ako poslednji među najgorima ne postane prvi među nejednakima. Moguće je i događa se, to je životni cilj poslednjih među ljudima, lako ostvariv u Srbiji.
Pre nego što je postao poznat po ćuranima i lososu, zasijao je u objašnjavanju pojmova. Iz nekog razloga, koji je možda i opravdan, misli da je pravo ime za vazdušnu luku AERODRUM. Moguće je da se prostor gde sleću i odakle poleću vazduhoplovi zaista tako zove. Taj je iz vlasti, a vlast valjda zna domete novogovora svojih učenih ljudi. Zatim se taj poznavalac stranih reči primenjenih u našem letećem govoru negde pritajio. Nije pravio javne govorne ili pisane greške. Možda ih nije ni imao. Ako i jeste, one su bile bez većeg značaja. Jezik je samo sredstvo simboličkog opštenja, svakodnevni dokaz o postojanju.
Pored toga što govori, prvi čovek Kraljeva i piše. Odnekud su izronili računi sa nepogrešivim parafom prvog čoveka Kraljeva. Tih artija ima mnogo, kafanski računi u ukupnom iznosu od više miliona dinara, isplaćeni kafanama, omiljenim mestima za razmenu mudrosti.
I gosti i domaćin jeli su samo dve stavke iz jelovnika: ćuretinu i losos.
Ćurke su hvatane po dvorištima, a losos je stigao iz Norveške. To su one ribe koje zbog fizičke ljubavi i oplodnje svojih Penelopa plivaju stotinama kilometara uzvodno.
Oni, koje ne pojedu medvedi što love po plićacima, obave posao strastvenog mrešćenja, a onda se tako izrabljeni i bezvoljni prepuste svojoj sudbini. Nije poznata biografija upornih ljubavnika koji su dospeli do kraljevačkog predatora. Jesu li pre toga stigli do ribe svog života?
Ćurke se ne mreste, srpski ćurani to rade drugačije. Malo su trapavi, ali uvek stignu.
Poruka iz ove bizarne mesožderske basne: srpska elita ostavlja krmetinu i jagnjetinu, ne glođe zaponce niti briše masnu bradu masnom šakom. Domaću stoku, sem nešto živine su već pojeli.
Niko iz vladajuće centrale se nije oglasio. Male su to pare. Onaj pečenjar iz EPS-a izeo je više od milijardu evra, sve sa blatom. I ništa mu ne fali. Sleteo je na obrenovački aerodrUm i ponovo vrši državni posao.
&
Piroman iz Grocke je dobio pet godina robije. Piroman je bio prvi građanin male vikendaške varoši, sklom paljenju novinara, njihovih automobila, kuća i prisutne čeljadi.
Časni sudija koji je pod pritiscima izrekao najviše što može za teško ubistvo u pokušaju, naložio je da se do pravosnažnosti presude palikuća drži daleko od šibica, upaljača, benzina i užarenih glavnji. Ima hobi pred kojim je nemoćan. Vuče ga da loži, uzbuđuju ga lomače dok vlada i kad se sveti.
Bivši predsednik opštine Grocka dostojan je doživotnog počasnog mesta u ogranku lokalnog Kju-klus-klana, sa raskošnom bakljom kao simbolom upravljanja zgarištima.
Možda gore od ognja koji je gutao kuću a delimično i ljude, jeste ulizištvo ponosnih žitelja Grocke, koji su se sabirali radi podrške palitelju, uz proklinjanje zapaljenih i seirenje nad njihovom nesrećom. Možda je to sablasna poruka klana da se neće zaustaviti na jednoj kući ili na jednom novinaru, samo da se ponovo dohvate belog platna za kukuljice, tandžara, benzina i šibice.
Ako ga viši sud proglasi nedužnim, ili mu samo okači elektronsku alku na nozi, neće biti razloga za čuđenje kad crveni petao krene prema nebu.
&
Da li je potpisao? Nije potpisao. Možda njegov potpis nema značaja. Njegov potpis ima značaja samo zbog toga što njegova reč nema značaja. Ali, ima svedoka da je pristao na dogovor, pa laž o dogovoru koji još ne važi nije negacija nego priznanje. A na usmenom pristajanju takve vrste, potpis nije potreban.
Na nečemu čega nema, nije zapisano, nema parafa ni kajanja, odvija se vrednovanje poraza i pobede, jedinih kategorija koje su ovde jednake kao život i smrt.
Da li je izdao? On samo nije razumeo o čemu se pregovaralo. Ne postoje crvene linije, nema limita za trijumf ili očaj. Daltonizam sve boje pretvara u sivu državu sa ljudima od plastelina i zbog toga u ovom tekstu nema nijednog imena.
Prvi put od kada je ovde, moći će nesmetano da laže okružen nemim skepticima i vernicima. Ali laž više neće imati značaja, kao ni istina u koju se ne može verovati. Čitava vladavina od laži i stiropora ruši se na jedinoj istini koja ne negira laž, ali lažova čini nepotrebnim a laž beznačajnom.
&
Upravni sud, nenadležan za akademske sporove a čije sudije nemaju ime, presudio je da se ima vratiti diploma doktora nauka čoveku bez imena koji je diplomu ukrao.
Ime ovdašnje skrušene himne je Bože pravde. Svečana pesma, moleban nepoznatoj sili da u svoju nedokučivu nadležnost uzme i poslove srpskih sudova.
Ime himne: Vostani Serbie!
