Draža Petrović, kolumna za portal N1
Najbolji student Pravnog fakulteta u istoriji svih pravnih fakulteta od vremena Stare Grčke pa do vremena Stare Pazove ima advokata koji sam podnosi tužbe u njegovo ime, ništa ga pritom ne pita, onda najbolji student pravnih fakulteta svih vremena sazna iz medija da je njegov advokat podneo tužbu u njegovo ime, pa povuče tužbu preko Instagrama.
Na Pravnom fakultetu se uči da se tužbe povlače preko Instagrama, drevnog sudskog organa koji služi da što brže povučete tužbu koju niste ni podneli vi, već neki ludi advokat kome to niko nije rekao, keve mi, nego advokat radi po “generalnom ovlašćenju”, kako je objasnio Aleksandar V, moderna verzija Jozefa K.
Naime, da je Franc Kafka kojim slučajem živ i treba opet da piše “Proces”, to ne bi bila priča o Jozefu K, prvom prokuristu jedne velike banke kome sude a on nema pojma koja je njegova krivica, već priča o Aleksandru V, predsedniku jedne omanje države, koji tuži novinare sudu iako on nema pojma da tuži novinare sudu. Bolji lik od Jozefa K.
I dok se Jozef K. pitao koja mu to tajna sila i zašto sudi, Aleksandar V. se sve vreme pita – ko podnosi ove moje tužbe protiv novinara, kad ih nisam podneo ja. Sve dok mu nisu javili da ima advokata koji se oteo kontroli, pribavio “generalno ovlašćenje”, pa zalepio tužbu autorkama serijala “Vladalac” na N1 Jovani & Sanji.
I još u tužbi napisao da su tužene Aleksandaru V. “nanele teške duševne bolove i patnju“, povredile njegov „visoko rangirani ugled i čast“, da je Aleksandar V. „osetio strah visokog intenziteta“, te da je “Aleksandar V. predsednik Republike Srbije, te sigurno uživa daleko veći ugled u društvu od Jovane Polić i Sanje Lončar”.
Ludi nekontrolisani advokat je napisao i da je Aleksandar V. oženjen, otac troje dece, da je tetka, teča, stric, strina, majka i maćeha za sedam miliona građana Srbije i dadilja 700.000 članova SNS, koji su svi zabrinuti onim što su videli u serijalu “Vladalac” na N1, i osetili ogromne intenzivne duševne bolove zajedno sa Aleksandrom V.
Ali sve se srećno završilo, jer je Aleksandar V, za razliku od Jozefa K, prozreo da neki advokat podnosi tužbe protiv novinara, te se pojavio na Instagramu i celoj naciji saopštio: “Boli me K, pardon, boli me Jozef K. za sve te laži koje objavljuju o meni, baš me boli K, pardon, baš me boli Jozef K, šta svi misle o meni te neke dve novinarke, ja nikada ne tužim novinare, što ne znači da neki od njih neće biti relocirani”.
U romanu “Procep”, nastavkau “Procesa”, Kafka bi pisao o tom čoveku kome se određeni organi stalno nalaze u procepu, pa bi na kraju, u velikom finalu, došlo i do suđenja po tužbi koju nije podneo Aleksandar V, već neki ludi advokat po “generalnom ovlašćenju”.
To bi bila antologijska scena svetske književnosti, koju prenosimo u celini. Njeni junaci su Sudija, Aleksandar V, i njegov advokat koji se u romanu zove AVdvokat:
SUDIJA: U tužbi piše da je vaš klijent „osetio strah visokog intenziteta“ zbog dokumentarca “Vladalac”. Kako izgledataj strah visokog intenziteta?
AVDVOKAT: Pa to ću vam najlakše opisati starim narodnim opisom straha visokog intenziteta – dakle, moj klijnet se usro!
ALEKSANDAR V. (obraća se AVdvokatu): Jesi ti normalan, kretenu jedan, kako ja mogu da imam strah visokog intenziteta, osobito kako ja mogu da se us…. od straha, kad sam ja u narodu poznat kao čovek koji se ničega ne plaši, ni stranih ambasadora, ni Kurtija, ni Murtija, ni najgore zime od 1945, ni Šolaka, ni Đilasa, ni Žakline, ni Obućine, ni Jetija ni Čudovišta iz Loh Nesa.
AVDVOKAT: (obraća se Aleksanadru V) Ali Aleksandre, ti sigurno kao nabolji student Pravnog fakulteta još od Nojeve barke znaš da u tužbama za uvredu i klevetu uvek piše da neko ima strah.
ALEKSANDAR V: Ali, ja nemam strah. Sudija, molim vas, ovaj čovek osim što je uhvaćen da podnosi tužbe protiv novinara u moje ime, iako ja o tome nemam pojma, hoće da me lažno prikaže kao kukavicu!
SUDIJA: Molim vas, objasnite nam, kako vaš klijent ima teške duševne bolove i patnju.
AVDVOKAT: Moj klijent ima teške duševne bolove jer se to vidi na svakom koraku, mnogi čak misle da ima tolike duševne bolove da je zbog toga postao težak duševni bolesnik….
ALEKSANDAR V: Sudija, molim vas, ja nemam duševne bolove, jer me savršeno boli Jozef K. za sve što o meni lažu. Tako da ne verujte ovom čoveku koji umesto mene podnosi tužbe i hoće da me prikaže kao duševnog bolesnika. A ja sam, mnogi mi kažu, duša od čoveka.
SUDIJA: Dobro, za kraj, zašto ste tužili novinarke?
ALEKSANDAR V: Ali nisam ja tužio nego ovaj kreten!
SUDIJA: Pa otkud onda ovaj kreten sa vama na sudu kao vaš Avdvokat.
ALEKSANDAR V: To se i ja pitam. On me izgleda prati! Opet tajno praćenje, opet atentat! Zovite Vulčićevića da razglasi! A sad ću i ja da se obratim naciji preko Instagrama.
I tako je Jozef K. otišao u književnu istoriju. A došao nam je Aleksandar V.
