Dragan Velikić, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Očekujemo dijalog Beograda i Prištine. Razgovaraće Nemci, Britanci i Amerikanci.
Кad Кosovo pripoje Albaniji, Srbija će opet imati izlaz na more.
Sloboda medija je počela da se oseća. Zatvorite kovčeg.
Svi koji odu van granica Srbije ne žive u svojoj zemlji, već žive u granicama normale.
Srbija bi dala Кosovo, ali ga nema ni za sebe.
Istorijskim knjigama ne ložimo vatru, nego decu. Ona se brže pale.
Da biste aplaudirali predsedniku, morate imati dve ruke. I da nemate gram mozga.
Sedam veličanstvenih aforizama Jovana Zafirovića, mladog aforističara sa Кosova, južno od Ibra, iz njegove prve knjige Glavom kroz stid (Društvo književnika Кosova i Metohije, Кosovska Mitrovica, 2022) detektuju bolna mesta života u Srbiji. A ima ih na svakoj strani knjige, koja se čita u dahu. I ne samo da se čita, već se i gleda. Jer, ilustracije potpisuje Jugoslav Vlahović.
Tokom decenije svoje vladavine, Aleksandar Vučić je u nečemu potpuno uspeo. Za sve one koji ga podržavaju ukinuo je stid. Srpsko društvo je najviše razoreno upravo odsustvom tog osećanja koje ljudsku vrstu razlikuje od paramecijuma ili amebe. Sve je veći procenat vlasnika glasačkog prava čiji su mentalni kapaciteti na nivou jednoćelijskih organizama. Decenija rijalitija koje danonoćno indukuju mediji sa nacionalnom frekvencijom, i naslovnice državnih tabloida, daju impresivne rezultate. Za takvo stanje duha nacije važnu ulogu ima i višedecenijski trend odliva pameti i mladosti. Sve to utiče na katastrofalno stanje u genetskoj legitimaciji srpskog društva. A možda je oduvek tako bilo samo što danas, zahvaljujući društvenim mrežama, imamo bolji uvid u to šta je većina?
I baš zato što nam je većina takva - kukavička i bestidna, gramziva i zlobna, koruptivna i zaglupljena - istinski heroji, kao što je Aleksandar Obradović, uzbunjivač koji je ukazao na leglo korupcije u Кrušiku, nalaze se pod haubom hibernacije. Ništa nije rešeno. Ministri koji su čupkali travu na plantaži Jovanjica i dalje su ministri. Vozač koji je izazvao nesreću na naplatnoj rampi Doljevac, u kojoj je poginula Stanika Gligorijević, zove se drugačije nego onaj koji je preuzeo krivicu. Pogibija starijeg vodnika prve klase Dejana Stojkovića na vojnoj vežbi na Pešteru nikada nije rasvetljena. Tokom ispitivanja njegove kolege su trpele velike pritiske, a niko od nadređenih nije izjavio saučešće porodici. Iako je poginuo na radnom zadatku, i usput izveo herojski čin tako što je spasao šestoricu vojnika, Dejan Stojković sahranjen je u tišini, bez vojnih počasti i bez prisustva zvaničnika, kako vojske tako i države.
Nije slučajno Srbija po stanju ljudskih prava, na onoj famoznoj listi sramote Fridom hausa, između Avganistana i Mijanmara. Nijedna afera nije dobila sudski rasplet. Dok je naprednjački kartel na vlasti, toga neće ni biti. Građanska neposlušnost jedini je put za sve one koji naseljavaju ovu zapuštenu poljanu zvanu Srbija, a još uvek imaju obraz. Jer, mentalni i fizički teror naprednjačke vlasti ulazi u novu fazu. Gusenica SNS-a u procesu predstojeće metamorfoze postaće leptir - Narodni pokret za državu. Veliko presvlačenje je na pomolu.
U času dok nastaje ovaj tekst, na jugu Srbije počinje cirkuska predstava pod sloganom „Srbija hrče dok mafijaši svoje snove ostvaruju“. Vođa je u hali u Vranju pod ovacijama „Aco Srbine“ rekao da su plate u Beogradu i Novom Sadu mnogostruko veće nego u Nišu, i da to mora da se promeni. Za pretpostaviti je da će Aco to ostvariti smanjivanjem, kako bi Beograd i Novi Sad dostigli Niš. Radnici Jumka uzvikivali su „Nema predaje“, dok je Aco gledajući u njih rekao da mu najveće pridike drže ljudi koji sarađuju sa „albanskim mafijašima“. Iako nije precizirao ko su ti ljudi, verovatno je mislio na kriminalce sa Srpske liste.
Dikensovi romani su naša stvarnost. Moderni robovi širom Srbije rade po deset časova dnevno, čak i subotom, za bedne plate, a radna obaveza im je dolazak na Vučićeve mitinge. Poniženi i obespravljeni doslovno umiru u fabričkim halama.
To je skinuto iz vidnog polja izluđene većine koja se hrani rijalitijima, i preko Pinka, Hepija, Informera i ostalog smeća ima uvid u navodno vlastitu stvarnost.
Srbija šapatom pade.
