Viktor Ivančić, Slobodna Dalmacija 3/2/1993
Robi K. (IIIa)
Kad ja više ne budem mali ja ću bit veliki glumac. Zato ja već odma treniram recitiralo. To opalim trening u maminoj spavaćoj. Ja sam stao ispred ogledala i recitirao: „Ide-miš-popo-lici-nosi-tikvu-nagu-zici-miš-prne-tikva-puče-odbi-tebi-nos!“ Onda se iz ogledala prolomilo aplaudiralo. Ja sam se poklonijo i govorijo sam da fala ljepa da fala ljepa. Jedna faca iz ogledala je viknijo: „Živija genijalni umjetnik Robi!“ Ja sam se opet poklonijo za fala ljepa. Rulja iz ogledala su skamdirali: „Ro-bi maheru! Ro-bi mahe-ru! Ro-bi maheru!“ Onda je u spavaću uletila mama i pitala je: „Kakva je to buka, sinak? Šta radiš?“ Ja sam rekao: „A evo malo recitiram!“ Mami je uletilo čudilo: „Ti!? Ma ne mogu virovat! A šta recitiraš, majke ti?“ Ja sam rekao: „Roboljubnu poeziju!“ Mama je rekla: „N bava kua! Pa baš su nam gosti u kužini, jebate! Aj nam malo recitiraj, sinak, da se puvanderimo kako kulturno odgajamo djecu! Oš?“ Ja sam rekao: „Nou frks!“. Onda smo ja i mama odgibali u kužinu. Tamo su sa mojim tatom bili oni dva Bezmalinovića i teta Biserka. Onda je mama rekla: „Pažnja, pažnja! Jel može malo kulturnog uzdizanja? Saće nam naš Robi malo recitirat rodoljubnu poeziju! Jel važi?“ Svi su rekli da bravo da prva liga. Onda su se njih pet nacalili na katrige i gledali su u mene. Ja sam stao ispred špahera i zapiljio sam se u luster. Veliki su šutili od iščekivala. Onda sam ja zaglumijo grčilo na licu i recitirao sam: „lde-miš-popo-lici-nosi-tikvu-nagu-zici-miš-prne-tikva-puče-odbi-tebi-nos!“ Veliki su samo razrogačili oči i šutili su. Mami je uletilo crvenilo po ušima. Ja sam skužio da oni nisu ubrali kad je kraj. Zato sam ja odma uletijo na bis: „Ide-miš-popo-lici-nost-tikvu-nagu-zici-miš-prne-tikva-puče-odbi-tebi-nos!“ Veliki su i dalje šutili. Sad su se i tati zacrvendačile uši. Onda sam ja pitao: „I? Je li bilo dobro?“ Bezmalinović je zamucao: Pa ovaj, nije loše mislim, prilično je rodoljubno... Je li to od Krleže?“ Teta Bise je rekla: „Meni više baca na Kranjčevića! Nekako se rimuje...“ Onda je Bezmalinovićka rekla: „Samo ja ne kužim šta je tu rodoljubno kad miš prne... mislim, možda ja ne svaćam poeziju, ali...“ Teta Bise je rekla: „Ja mislim da više je rodoljubnost šta miš giba po polici, kužiš! Evo da sto posto je to polica sa knjigama!“ Bezmalinović je rekao: „E, kad papanice idu tumačit klasike! Pa nije Krleža proziran, jebate! Tu je baza u prenesenom značenju! Je li tako, Robi?“ Ja sam rekao: „Tako je! Ajme, skroz sam zaboravijo! Čekajte, odma se vraćam!“ Teta Bise je pitala: „A di ćeš?“ Ja sam rekao: „Kako di ću? Idem da prenesem značenje...“ Onda sam ja otrkenzi u moju sobu da izvadim Lea iz kutijice. Leo je moj mišonja što sam ga bio skembao u drvarnici. Onda sam ja odnjeo Lea u kužinicu i pustijo sam ga. Leo je u roku hitno šmugnijo ispod stola. Veliki su hitro skočili sa nogama na katrige. Bezmalinovička je urlauknila: „Miš! Ajme, ljudi, miš! Ajme strave i užasa!“ Teta Bise je drečala: „Onesvjestiću se! Majkemi ću se onesvjestit! Ali prvo ću izrigat!“ Leo je samo trčao oko stola. Veliki su cupkali sa nogama na katrigama i urlikali su. Mama je vikala: „Robi, stoko mala kosti ću ti slomit! Miči mi ovo čudovište iz kužine!“ Ja sam rekao: „Kojo čudovište, jebate? To ti je preneseno značenje!“ Tata je dreknijo sa katrige: „Prenječe tebe u mrtvačnicu kad te puntam nogom! Patologu jedan bezobrazni! Rekao si daš recitirat, a završilo je sa hororom u kužini.“ Leo je samo nastavio sa jurcijadom oko stola. Veliki su cupkali i nisu silazili sa katriga. Onda sam ja rekao: „A jebemu maloga miša potopira! Glupo mi je da vas sad zakočim u kulturnom uzdizanju! Viš da ste se već uzdigli po metra! Pa jeste sami tražili roboljubnu poeziju u kužini?“ Tata je arlauknijo: „Pa šta ti je ovdi roboljubno, majmune jedan majmunski?“ Ja sam rekao: „Pet stolica hrvatske književnosti!“
