Teofil Pančić, kolumna za ''Danas''
Koja i čija mama je kupila traktora? I kojeg je to ljubila morona? Možda onog istog koji je „mali podli psihopat“?
Ovde se, zanimljivo, nedoumice drastično proređuju. Nekako svi znamo ko je mali, podli psihopat. Znači li to da danas na svetu postoji samo jedan mali podli psihopat?
Ma, koješta. Ili da postoji samo jedan mali podli psihopat koji je na vlasti? Ni o tome nema ni govora – ima ih tušta i tma.
Šč!
Pa ipak, svi bez dileme znamo ko je taj iz pesme, jer u svakoj epohi ima samo po jedan mali, podli psihopat koji je dovoljno veliki i dovoljno opasan u tim svojim uskraćenostima i nastranostima da je globalno dostojan pesme.
Kao što je, recimo, pre devedesetak godina bio onaj, impersoniran od Čarlija Čaplina, koji je vragolasto natrćenom guzicom bacakao globus ovamo-onamo. I tako sve do ga globus nije gadljivo stresao sa sebe.
Šč!
Let 3 je, dakle, napravio pesmu-zagonetku koju istovremeno uopšte nije teško odgonetnuti, jer se Let 3 ne bavi enigmatikom nego stanjem sveta u kojem živimo.
Pesma je krcata metaforama, ali ključ je u vašim rukama, i niko neće provoditi besane noći uzalud otključavajući njen šifrarnik.
Kako je onda moguće da je neki ipak pogrešno čitaju, toliko pogrešno da se nužno zapitaš jesu li učili istu azbuku i istu abecedu kao i ti?
Šč!
Ima ih koji greše iz stvarne nepismenosti za pesmu, a i za sve ostalo, za svet kao celinu.
Većinom se, ipak, radi o namernim, to jest lažnim greškama: recimo, „traktori“ kao „metafore za prognane Srbe“ priviđaju im se ne zato što su ih stvarno videli i čuli u pesmi u kojoj ih nema, nego zato što su osetili sumporni trag aktuelnog kremaljskog hazjajina, u pesmi u kojoj ga ima.
Zapravo, ne da ga ima nego – on je ta pesma. Jer je ovo njegova epoha da bude jedna takva pesma, kao što su u nekim drugim epohama bili neki drugi. Brehtovski rečeno, on je taj Artur Ui, zatečen u svom zadrživom usponu, i od toga ga ničije širom zatvorene oči ne mogu poštedeti.
Šč!
U vreme nastanka ovog zapisa o nezagonetnoj zagonetki kojom pesnik ne samo tiraninu nego svima nama – mogućim žrtvama, saučesnicima ili tek ciničnim savremenicima – stavlja tobože satirički iskrivljeno ogledalo pred lice, pesmu Leta 3 videlo je preko tri miliona ljudi, ne samo iz Jugoslavije, nego iz cele Evrope, sa svih strana sveta.
Mnogi koji do sada nisu razumeli ni reč našeg jezika pevuše je sada s razumevanjem i zadovoljstvom. Zar je u tome nešto čudno?
Pa, jedino ako vam je čudno što su vaši preci pevali „vogliamo fabbriche, vogliamo terra, ma senza guerra, ma senza guerra“, iako inače na italijanskom nisu umeli da kažu ni buongiorno.
Šč!
Možda bi, iz nekog razloga onako više demonstrativne naravi, bilo lepo i dobro da Let 3 pobedi na tzv. Eurosongu, ili barem da napravi neviđen rusvaj, ako to uopšte bude moguće pored filistara i kerbera političke korektnosti koji se još predstavljaju kao BBC mada bi im više pristajao niz daleko manje uglednih skraćenica, ali sve to zapravo nije važno.
Šč!
Let 3 je već pobedio na jedinom zaista važnom takmičenju onog trenutka kada je svako ko ima oči da vidi i uši da čuje prepoznao malog podlog psihopata, i kada je svako ko ima um i srce razumeo i osetio zašto pevati danas, a baš nikako ne pevati o njemu i toj sorti nije toliko tupost koliko je saučesništvo.
Šč!
A Srbija? Ona će ove godine na kičastom derneku u Liverpulu moći da ima samo jednog predstavnika, a to je Let 3.
Kao što je Hrvatska prošle godine imala Konstraktu i nikoga drugog. Nikoga svog.
Ovi što im ne smeta mali podli psihopat ali im smeta pesma o njemu, mogu lepo da zataknu ruže tamo gde ih i gologuzi Letovci kače, i da tako okićeni odigraju bratsku pipirevku.
E da, i još nešto za kraj, jer je važno da se ne zaboravi:
Šč!
