Piše: Svetislav Basara
Takozvani kosovobraniteljski blok - u kome se nalaze sve parlamentarne stranke - čvrsto je uveren da će besomučno ponavljanje parole „Nema predaje“ i „Kosovo je Srbija“, jednoga dana rezultirati povratkom „južne srpske pokrajine“ pod suverenitet RS, koji je vrlo upitan i u beogradskim SAO Savski splavovi i SAO Stadion JNA.
Na drugoj strani, konkurentski (namerno ne pišem „opozicioni“) blok - koji čine stranke koje nemaju sreće u životu - čvrsto je ubeđen da će svakodnevno plajpičenje Vučićevih poslova i dana pre ili kasnije reuzultirati Vučićevim strmop*zdom i nastupanjem carstvija njihovih.
Svi srpski blokovi se uzdaju u onu već otrcanu neočekivanu silu koja dolazi niotkuda i 1. vraća Kosovo ili 2. strmopižđuje Vučića. Da bi to vanbračno dete g*zice i lenjosti imalo ime - tj. racionalizaciju - uvaljuje se dubara da će u slučaju 1. kao protivuslugu za poklonjeni NIS Kosovo „vratiti“ Rusija, što Rusija i ne pomišlja, i u slučaju 2. da će Vučića strmop*zditi skupštinski meteži u sadejstvu sa statusom izdajnika.
U neko doba neka majka konkurentske invencije je došla na ideju da se stvar sa strmop*zdom može ubrzati „potpunim bojkotom rada Skupštine“. Vidite li vi kako se skupštinska istorija - koja se jednom dogodila kao imbecilnost - ponavlja kao kretenizam.
U nameri da ispitam sitnija crevca najavljenog bojkota, odao sam se istraživačkom novinarstvu i ustanovio da je predlog potekao od đenerala Ponoša - koji predvodi političko krilo VBA - a koji je „sugerisao parlamentarnoj opoziciji da razmisli o bojkotu jer je prethodni bojkot ‘zažuljao’ vlast“.
Koliko se ja sećam, prethodni bojkot je momentalno izazvao seriju snažnih eksplozija po Beogradu i okolini. Nisu to bili manevri, još manje teroristički napadi, to je vlasti pucao qwrz što opozicija bojkotuje izbore (ili parlament, ne sećam se više šta, kog, uostalom, boli qwrz). Koji je isto koliko i vlast - možda i više, otprilike kao Rusiju za Kosovo - zaboleo međunarodnu zajednicu, od koje se očekivalo da, zgrožena Visokom Autokratijom, strmop*zdi Vučića i njih dovede na vlast.
Politika jeste umeće pokvarenjaštva, ali, da bi uspeo u politici, osim pokvarenjaštva, potrebno je još ponešto. Treba, npr., da budeš dobar organizator, a da ne budeš lenjivac.
Dobro, de, Vučiću zbog imidža nije odgovarao jednopartijski parlament, pa je za početak u Skupštinu kooptirao dve-tri grupe N. N. građana i nekoliko slučajnih prolaznika, a kasnije je cenzus snizio na 3%, što je za rezultat donelo parlamentarizaciju jurodivih pokreta i stranaka, zbog kojih ćete - tvrd vam stojim - jednoga dana praviti Vučića od blata, ko što je moja neznatnost pravila Ljilju Smajlovićku.
Mirođija u svakoj čorbi bez krčmara Cvijetin Milivojević je blagoizjavio da je „Vučić raspravu o Kosovu u parlamentu iskoristio da najveći deo opozicije svrsta bilo u leve, bilo u desne divljake“ i da bi „bojkot imao efekta ako bi cela parlamentarna opozicija bojkotovala“.
Divljaci jeste malčice prejaka reč, ali bi „glupaci“ bila na mestu. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.
