Viktor Ivančić, tekst za Peščanik.net, 17.1.2023.
Robi K. (IIIa)
Mi smo u školi imali sat vjeronauka. Nama vjeronauk drži ona sestra Melita iz Gospe od cukra. Sestra Melita je sidila u svojoj klupi i piljila je prida se. Mi smo isto piljili u nju. Onda je ona zavrtila sa glavom i rekla je: „E dico moja, nešto nije u redu sa ovin sviton ako se memoari princa Harija čitaju više od Biblije!“ Mi smo zableušili se u nju sa nekuženjem. Onda je sestra Melita rekla: „A kad malo bolje produmaš, obe su te knjige na isti đir…“ Nama je opet uletila tupaja. Onda je ona p*derica Sandra pitala: „Na koji đir?“ Sestra Melita je raširila ruke i nakreveljila je facu: „Muškarci pate!“
U razredu je bila tišinčuga. Sestra Melita je rekla: „Jerbo koliko san ja upratila nastavke u Gloriji i Slobodnoj, tu se uglavon opisiva golgota koju je princ Hari prolazija u svojoj familji! Ovi mu je učinija ovo, oni mu je učinija ono, ovi ga je sj*ba ovako, oni ga je sj*ba onako… Znači, muškarac koji trpi bol, isto ka Isus kad su ga vodili prema križu! I onda ne mogu naštanpat toliko memoara koliko ih rulja oće kupit! Red se čeka prid knjižarama!“ Onda je mala Teica rekla: „Moja mama kaže da je čitala u Storiju da je princ Endrju jednon gurnija princa Harija, pa je ovi pa i zveka glavon u tećicu sa hranom za pasa!“ Sestra Melita je rekla: „Nije bila tećica sa hranom za pasa, nego sa hranom za mašku! To san ja sve proučila!“
U razredu je opet uletila tišinčuga. Sestra Melita je ustala se iz klupe i šetkala je isprid ploče. Ona je rekla: „Znači, muškarac opisiva svoje muke i eto beselera! Hit u knjižarama! To je taj đir… Isto ka nekad Biblija!“ Ona tuljanica Niveska je uletila: „Moja mama kaže da je čitala u Jutarnjem da je kralj Čarls olajava princu Hariju mater! I to dok se kresa sa onon đikačom Kamilom!“ Ona Nela Svinjogojstvo je rekla: „A jednon mu je dok je bija mali reka da ne može sa šporkin noktima sist za obid! Pa je princ Hari pa u tešku komu i depru!“ Ona balibanica Lidija je rekla: „A di je ono kad su ga natirali da puca iz avijona i pribeki dvajsipet muslimana? Meni je to mama čitala iz Večernjeg!“ Sestra Melita je rekla: „To je princu Hariju bilo najgore! Nije moga noću spavat od tih dvajsipet pribekljenih muslimana! Završija je jadničak na normabelima!“
U razredu je opet uletila tišinčuga. Sestra Melita je šetkala se isprid ploče i mrštila je facu. Onda je ona rekla: „Da se razumimo, ne bi ja tila uspoređivat muke Gospodina Našeg Isusa Krista sa mukama princa Harija! Ovoga su mučili ka beštiju, isprobivali su ga sa kopljima i nožima, mesarili su ga da to nije za virovat, nabili su mu krunu od trnja na glavu… Ali skužila san šemu, tu me se ne može zaj*bat! Da nije Isus udrija trend sa svojin muškim mukama, k*rac bi se danas prodavali memoari princa Harija! Da nije sa Isusom cila ta spika sa Golgote ušla u knjigu i postala beseler, koga bi se danas brigalo za golgotu princa Harija?“ Onda je sestra Melita zaustavila se i zapiljila se prema nama. Onda je dignila kažimprst i rekla je: „A šta je sa drugon stranon, moliću lipo?!“ Mi rulja smo zableušili se sa nekuženjem. P*derica Sandra je pitala: „Sa kojon drugon stranon?“ Sestra Melita je podviknila: „Koliko su žena Rimljani pribili na križ i mučili ih, moliću lipo?! Pa jel o ijednoj napisana knjiga? A?!“
Tu je u razredu opet uletila tišinčuga. Sestra Melita je šetkala i stiskala je ruke na leđima. Onda je ona rekla: „Bacite malo oko na školsku lektiru, pa će van sve bit kjaro! Sve muška žrtva do muške žrtve! To je pri dvi iljade godina sa Biblijon ušlo u modu i moš se slikat! Uberite malo sve te likove – jedan je naj*ba od imkvizicije, drugog su natamburale vjetrenjače, trećog su zdekovali u Sibir, četvrtog su zbajbučili na Goli otok, peti je patija u Aušvicu… Cila povjest popularne književnosti je opis muškog mučeništva! Za-po-p*zdit!“ Mi rulja smo šutili sa zinutim ustima. Sestra Melita je rekla: „I šta je najluđe, memoare princa Harija uglavnon oće čitat žene! Gužvaju se i tuku za uvatit libar! Evo, ja prva jedva čekan da se pojavi prevod na hrvacki da vidin kako su sve princa Harija maltretirali!“ Onda je ona okrenila se prema nama i raširila je ruke: „A zašto, pitan se? Za koji klinac? Kako su mi to uspili oprat mozak?“
U razredu je bila mrkla tišinčuga. Sestra Melita je rekla: „Aj baš da vidin da neka ženska napiše memoare o tome kako je muž doma cipa i maltretira! A svaku drugu neki debil cipa i maltretira! Jel bi to ispa hit, a? Beseler?“ Onda je ona nastavila sa šetkanjem i govorila je: „O-ho-ho, mogu zamislit kako bi se prošla… Reka bi joj izdavač – zašto bi ti ja ovo štampa, ženska glavo, koga to zanima? Ona bi rekla – kako ne zanima, pa to je nasilje i zlosilje nad ženama! On bi reka – pa šta se ikog briga za zlosilje nad ženama? Ona bi rekla – a zašto ih je onda briga za zlosilje nad princom Harijem? A on bi reka – aj nemoj me pilat, aj mrš mi iz kamcelarije dok ti nisan zavida jednu peščurinu!“ Onda je ona pogledala u plafonjeru i rekla je: „Sve se to sa Biblijon zakuvalo! Tu je zadana šema! J*ben onoga ko je izmislija!“
Onda je sestra Melita se probudila. Ona je skočila se sa kušina u postelji u goloj vodi. Onda je ona u roku odma zlamenovala se i počela je mrmorit očenaš. Onda je na drugom kušinu u postelji probudijo se onaj fra Ive. Fra Ive je nju pitao: „Šta je bilo?“ Sestra Melita je rekla: „Ma ništa, grubo san sanjala!“ Fra Ive je pitao: „Šta si sanjala?“ Sestra Melita je obrisala sa jorganom znoj sa čela i rekla je: „Da držin dici sat vjeronauka!“ Fra Ive je dignijo glavu sa kušina: „I?“ Sestra Melita je rekla: „Lupala san takve p*zdarije da je to za nevirovat!“ Fra Ive je pitao: „Kakve p*zdarije?“ Sestra Melita je uzdahnila: „Ma ne mogu ti te bljuzge njanci ponovit… Ono, ponašala san se ka da nisan časna sestra!“ Fra Ive je vratijo glavu na kušin: „Ma nemoj mi reć!“
