Teofil Pančić, kolumna za ''Danas''
„Najveće lukavstvo đavola“, kaže Deni de Ružmon, „u tome je da vas ubedi da ne postoji“. A možda ima i jedno još veće lukavstvo, a ono dolazi od čoveka: pokušaj da vas ubedi da se đavo povremeno javlja u ljudskom obličju a da vi nemate ništa s tim. Đavolja posla, daleko im lepa kuća.
Neki misle da je Slobodan Milošević bio đavo, i mada je zavodljivo lako naći argumente u prilog tome, to je ipak samo magijsko mišljenje. Drugi ga vide kao Svetog Georgija koji ubiva aždahu, i to je već problem koji nije samo oftalmološke prirode. Treći, vazda najmalobrojniji, slede metod Latinke Perović, koja je govorila da „ne objašnjava Srbiju Slobodanom Miloševićem, nego Slobodana Miloševića objašnjava Srbijom“.
Kako onda drugačije nego Srbijom kakva je 2022. objasniti inicijativu koju je pokrenuo izvesni Nikola Cvetković, sekretar gradskog saveta Socijalističke omladine Niša, da „državnik i patriota Slobodan Milošević zaslužuje da ima svoju ulicu u Nišu“, a da ako ne treba da je ima, „onda ni Zoran Đinđić ne treba da ima bulevar“.
Uzgred, s tim bulevarima Zorana Đinđića stalno neki čudni problemi. Pre petnaestak godina je, setićete se možda, na Novom Beogradu protiv takvog bulevara demonstrirao neki živopisan svet s koca i konopca, predvođen jednim osobito napornim tipom, tadašnjim generalnim sekretarom Srpske radikalne stranke.
Nemam pojma šta je posle bilo s njim, ako neko zna, neka javi. Oni, doduše, nisu tražili bulevar za Miloševića, nego za Ratka Mladića. Bulevar nisu dobili, ali nije li danas svaka ulica naših gradova zapravo Mladićeva, ovako ili onako?
Inicijativu mladog socijaliste ipak treba pokušati razumeti dijalektički. U 2002, dok su tragovi zločina i sramote bili još odviše sveži, štošta je izgledalo drugačije, ali realno, šta u 2022. uopšte podseća na to da Slobodan Milošević možda nije bio tek „državnik i patriota“? U društvu koje sistematski uzgaja neznanje, zaborav i moralni nihilizam. U državi kojom vladaju njegovi naslednici i naslednici goreg od njega.
I kako onda da mu uskratiš ulicu, sokače bar? Mada bi neki pompezni bulevar bio ipak bolja mera trijumfa revizionizma kao poraza nade. I kao gorko podsećanje na to koliko smo podbacili.
