Piše: Svetislav Basara
Politička situacija se usložnila. Još jedna visoka delegacija „kolektivnog Zapada“ došla je u Beograd i sastala se s Najvišim Mestom. Razgovori su vođeni iza takozvanih zatvorenih vrata (kad su pa otvorena). Zasad se zna samo da je glede francusko-nemačkog plana za Kosovo nešto ponuđeno i da je nečim zaprećeno.
Iz opširnih, ali uvijenih Visokih Obraćanja ipak se da zaključiti da će, ukoliko ne prihvati ponudu, Srbijina kolektivna jajca biti žestoko uturena u procijep. Detalji uturanja su nejasni, ali daju se naslutiti. Idealan, dakle, ambijent za lov u mutnom i politiku „što gore, to bolje“, koja se pripisuje Baji Pašiću, a koju su, sa izuzetkom LSV, oberučke prihvatile manje-više sve opozicione partije i persone dramatis.
Da ne dužim: sve se udarajući šapicama u grudi od buduće sreće, kolektivna opozicija nestrpljivo čeka da Vučić postupi razumno, prihvati sporazum i time počini krivično delo skrnavljenja najskuplje srpske reči. Posle, zna se - strmopizd bez krčmara. Moja neznatnost nije upućena u detalje sporazuma, ali zna da će, kakav god bio, sporazum biti bolji od najboljih sankcija, koje će, što budu gore, biti tim bolje za jurodivce i lopuže - ej, more, šverc benzina i cigara, lova do krova. Itd.
U celom tom zamešateljstvu svoju šansu je video i JexS Tadić, koji je „usaglasio stavove“ s Guzijanom Jeremićem, Dverima i Nadom koja nije Macura. Što je u neku ruku prirodno. Jednima je politički otac, drugima je bio kohabitan, ma šta to značilo. Ko biva... drobi JexS... legne li Vučić na rudu, prihvati li sporazum, time će širom otvoriti vrata za prijem Kosova u UN. Ostavimo sad po strani što bilo čije članstvo u UN donosi manje suštinskih „benefita“ od članstva u gradskoj biblioteci, pa se zapitajmo da li to JexS insinuira da će, ako sporazum bude neprihvaćen, ako se Vučić strmopizdi - i ako nas bog pogleda pa JexS-a reizaberemo za predsednika - Kosovo ostati u Srbiji, u kojoj su navek ostale na papiru somnabulne preambule iz pera njegovog kohabitanta Koštunice, za koga je ovih dana procurilo da je ruski „agent uticaja“ broj jedan.
Utom se sa visina figurativnog qwrza, na koji je nedavno nabijen, tvitom oglasio „bivši prijatelj Kid“, krle22, koji je JexS-a optužio za mnoštvo brljotina u kojima mu je udarnički sasluživao, na šta je JexS uzvratio kontraoptužbom da sve što je krle22 radio za njega, JexS-a, sada radi za Vučića. Da sve bude apsurdnije, obojica su polovično u pravu, čime su stekli pravo na poslovičnu karu, na koju ih ovom prilikom obojicu kolektivno nabijam, pa nek se prep*čkavaju na pravom mestu za to.
Srbija se ionako bliži tački posle koje joj nikakve sankcije neće nauditi više nego što sama sebi šteti. Zemlja i narod kojima je ispod časti postupiti razumno, kojima je filozofiranje sinonim za veliku nuždu, koji haluciniranje smatraju vizionarstvom, debelo zaslužuju sve što će ih snaći sa sankcijama ili bez njih, a najverovatnije sa njima. Pa zašto onda kenjam, tj. filozofiram. Eh, zašto, zato što mi je posao da džaba krečim.
