Piše: Svetislav Basara
Danas je Badnji dan. Detaljna upustva o tome kako da odsečete badnjak, pospete slamu po kući, umesite česnicu i zakoljete pečenicu možete pronaći u pretprazničimim novinčinama, dočim će vam celomudrene propovedi o ljubavi i praštanju podastreti Nj. s. Porfirije.
Tema naše božićne poslanice je pitanje - zašto se u Srbiji Božić „obeležava“ 7. januara, a ne 25. decembra, kao što se čini u većinskom delu hrišćanskog sveta. Na to pitanje svaki će vam pravoslavni Srbin sa dna kace ko iz puške odgovoriti da je tome tako zato što 7. januara pada pravoslavni Božić. To je, da kažemo, netačno u startu. Roždestvo Gospodnje - kako se Božić zvao pre uspona nacionalnog romantizma - označilo je početak presazdavanja palog sveta; pravoslavnosti, katoličanstva i protestantizmi su proizvod ljudskih nesavršenosti i trvenja.
Netačno je i posle starta. Većina „pravoslavnih zemalja“ - stavljam navodnike jer je termin „pravoslavna zemlja“ besmislica - Božić obeležava 25 decembra. Zašto? Zato što su „pravoslavne zemlje“ - uključujući Srbiju - u jednom trenutku prihvatile astronomski precizniji gregorijanski kalendar, čija je za Srbe jedina mana što je nazvan po papi Grguru, dakle katoliku, za čijeg pontifikata je „sračunat“.
Dok je u Srbiji na snazi bio julijanski kalendar, redosled praznika je bio kako Bog zapoveda: prvo Božić posle Nova godina, a posle Jovo nanovo. Kad je Srbija prešla na gregorijansko računanje vremena, srpska crkva je ostala privržena julijanskom kalendaru, pa se sve pokarabasilo. Najpre pri kraju božićnog posta ide Nova godina sa sve kermesima, dernecima, pijančenjima i prežderavanjima, a onda se 7. januara Božić „obeležava“ u teškom mamurluku.
Ima tu još netačnosti. Datum obeležavanja Božića nije sasvim ni po gregorijanskom kalendaru, nego je neka srednja (približna) vrednost koju je izračunao naše gore list Milutin Milanković. Ondašnja SPC se jedno vreme nosila mišlju da „obeležavanje“ Božića upodobi ostatku vaseljene, ali je pobedila konzervativna struja, pod nesuvislim obrazloženjem da bi se obeležavanjem Božića na dan 25. decembra „poremetio molitveni poredak“.
Nemojte sad doći u napast i pomisliti da po nalogu Vatikana, Kominterne i Brisela lobiram da se obeležavanje Božića premesti u 25 decembar. O, ne. Samo, po običaju, džaba krečim. Ako je bilo potrebno dvadeset godina da bi se jugoslovenske registarske tablice zamenile srpskim, za kopernikanski božićni obrt bilo bi potrebno najmanje 2.000 leta gospodnjih, a sumnjam da je svetu preostalo toliko vremena.
Osnovano, međutim, sumnjam da razlog za držanje 7. januara kao pijan plota nije ni „tradicija“ ni „molitveni poredak“, nego beslovesna želja da se po svaku cenu bude mimo sveta i da se time beskrajno ponosi. A to što u vremenu kada su sati dragoceni kasnimo trinaest dana, koga briga. Kako god, Hristos se rodi, srećan vam Božić.
