Draža Petrović, kolumna za portal N1
Kao i svakog 1. januara ujutru, prosečni građanin Srbije se probudi mamuran, uključi televizor, i shvati da je sve isto – opet ona turneja „Četiri skakaonice“ na programu, opet se zapita – s koje od četiri skakonice je najbolje skočiti kad mu sve presedne, makar se posle tog skoka dočekao na noge, otresao sneg sa sebe, i nastavio dalje u Novu godinu koja ne obećava.
Uostalom kao ni jedna od onih prethodnih, makar trideset Novih godina, kada je takođe ustajao ujutru, uključio televizor i razmišljao s koje četiri skakaonice je najbolje skočiti i prekratiti muke – sa one u Oberstdorfu, sa one u Garmiš-Partenikerhinu, sa one u Insburku ili sa one u Bišofshofenu.
Onda se seti: hej, daj da vidim šta je stari dobri Deda Mraz noćas ostavio ispod jelke, možda se nađe nešto korisno, neki lep poklončić s kojim će moći da se pregura narednih 365 dana i otprilike isto toliko noći.
I krene redom da gleda sve pakete sa mašnicom ispod jelke i pravi popis.
U prvom paketu, naravno, ličnost godine – RUS PODSTANAR.
Dakle – RUS PODSTANAR – neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i plaća kiriju od 1.200 evra je jedino lepo što će Srbin ovog prvog januara naći ispod jelke. Naravno, ukoliko ima stan viška pa može da ga izdaje čista srca, jer bolje izdati stan nego Kosovo & Metohiju. I naravno, ukoliko i sam nije podstanar, jer ako je i sam podstanar, ispod jelke će zateći svog ALAVOG STANODAVCA koji će mu odmah po otvaranju paketa zapretiti da mu od prvog januara povećava kiriju, a ako neće da plati, ispred vrata je već potencijalna prva zamena, RUS PODSTANAR, brat zbog koga ushićeno viče: „Nas i Rusa 1.200 evra mesečno, plus struja, infostan i kablovska“.
U drugom paketu je LUDI BIATLONAC, koji u stvari nije biatlonac, ne bavi se uopšte biatlonom, ali deluje da je malkice lud. LUDI BIATLONAC je osoba koja je u karijeri prešla sve moguće prepreke, kao i svaki biatlonac, od članstva u JUL-u, preživljavanja 5. oktobra pa redom, da bi uoči Nove godine postao lice za zagorčavanje života svim neprijateljima naše zemlje, kojih je sve više, kako na spoljnom tako i na unutrašnjem planu. Postao je, naime, prvi čovek BIA, međunarodne federacije biatlonaca. Ludo boorazere!
U trećem paketu je OČAJNI OPOZICIONAR iliti OČAJNA OPOZICIONARKA, vrsta očajne domaćice, osoba koja veruje više od Đilasa da će izbori biti u aprilu, svakako prvog aprila, jer mu je tako obećao sledeći lik iz novogodišnjeg paketa ispod prvojanuarske jelke – EVROFANATIČNI RUSOFIL ZALJUBLJEN U KINU.
U pitanju je najdraži lik naših naroda i narodnosti, koji je poslednjih 365 dana žvalavio po televizijama od jutra do mraka, voleo Evropu, obožavao Rusiju, kleo se u brata Sija, vešto izbegavajući da stavi zadnjicu na rešeto. Zbog njega, njegovih optimističnih prognoza da nas čeka najgora zima od 1942. godine pre Hrista, ili beše posle Hrista, ispod jelke će građanin Srbije zateći i sledeći poklon, a to je RAZGAĆENI KOMŠIJA.
To je vrsta koja je sve prostorije u svom malom stanu napunio zejtinom, brašnom, šećerom i municijom za ulične borbe, drvima, peletom, ugljem, šporetom smederevcem, jer mu je rečeno da ga čeka zima prema kojoj je 7.000 dana u Sibiru ništavna romansa, a onda je pre koji dan oficijelno i stigla zima, pa se on skinuo do gaća, što se kaže – razgaćio se, jer je shvatio da nema zime sa mudrim predsednikom kome je jedina briga što se građani po stanovima šetaju u gaćama. Najgora zima ispade najbolja zima od kada se meri intenzitet grejanja u stanovima. Svega ima, pa je RAZGAĆENOM KOMŠIJI briga samo da ga predsednik, onaj EVROFANATIČNI RUSOFIL ZALJUBLJEN U KINU, ne vidi da se šeta u gaćama na ovu skupoću.
U sledećem paketu je NENORMALNI MAŠINOVOĐA, to je jedan tip koji otvara brze pruge, vozi se „Sokolom“ do Novog Sada i maše kroz prozor spontano okupljenim kukuruzima, ali mu zato na svim ostalim prugama skoro svaki dan iskoči po jedan voz sa nečim štetnim, recimo amonijakom, što je daleko bolje nego da nam po prugama iskaču vozovi sa nekim manijakom, što je gore od amonijaka. NENORMALNI MAŠINOVOĐA je isti onaj EVROFANATIČNI RUSOFIL ZALJUBLJEN U KINU, samo u ovoj ulozi vozi vozove koji iskaču, pa Srbija sledeće godine može da organizuje turneju „Četiri skakaonice“, samo što na njoj neće skakati skijaši, nego vozovi. I to će postati naš brend.
Onda građanin Srbije ipak batali dalje otvaranje poklona, jer, ko što je i očekivao, tamo nije našao ništa naročito. Ne bi voleo da naiđe i na ostale poklone, na BAHATOG BUNGA-BUNGA ĆELAVOG DEDA MRAZA, ili na ANULIRANU ANALFABETIRANU PREMIJERKU, ili na MINISTARKU VERBALNE (GIN)EKOLOGIJE IZ PIROTA, pa ipak odluči da raspakivanje poklona nastavi tek sledećeg Prvog januara. Manje je stresno, a dotle nas možda ipak Bog pogleda.
Ipak, i pored svega – SREĆNA VAM NOVA GODINA!
