Marko Vidojković, kolumna za ''Danas''
Ne znam da li je to neki odbrambeni mehanizam, verovatno jeste, da se narod smeje izboru Vulina za šefa BIA. Koliko sam samo nasmejanih i veselih statusa video u ovih nekoliko dana, to je zaista znak da se nešto veliko i značajno, ali nimalo smešno, desilo.
Smejem se, a plakao bih? Smejem se, a iz zemlje bežao bih? Ne smejem se, a plakao bih i iz zemlje bežao bih? Nešto od ova tri sigurno vas je spopalo, ako ste iole normalna osoba.
Eno jedna napisa, u komentaru na mojoj fesjbuk stranici: “Vulin? Pa čovek je piš živi, dumreš od smeha kad ga samo vidiš!!!!” Odgovorio sam joj: “Sad ćeš dumreš i od cigle u glavu.”
Ispod mog komentara nekoliko njih se odvažilo da se složi, da u ovome nema ničega smešnog, već da je opasnost za sve nas, a za neke od nas malo više nego za neke od vas, vrlo velika. Eno ga drugi, veli: “Taj ne zna ni mikrovalnu upaliti”, ja odgovaram: “Al’ zna narediti da se baci cigla na glavu.” “Tja” je replika na moju repliku. Nije baš uveren.
Jedan napisa: “Ne sekiraj se, tebe čuva javnost Srbije.” Više nije mogla da omaši. Ne znam na koju to javnost misli i kako ona to mene čuva. Jedino što mene čuva je moje sopstveno dizanje dreke, u DLZ i u kolumnama, pa evo i u ovoj. Postoji nešto što se u političkoj teoriji i praksi zove “idealna žrtva”. Nenad Kulačin i ja smo upravo to.
Da nam se nešto desi, odgovaralo bi svim političkim akterima, vidim to po broju poruka podrške koje su nam stigle od opozicije poslednjih dana, kad su njemu lepili adresu po ćoškovima, a meni etiketu izdajnika, zbog usranog tima SNS.
Najpre smo sklonjeni sa TV i time potpuno medijski marginalizovani, odnosno svedeni na internet. A na internetu, kao što znate, sve je moguće.
Pala mu cigla na glavu? Lajao je nešto po internetu. S interneta je najverovatnije stigla i ta cigla. Nije ni čudo, šta je sve pričao i pisao po internetu.
Zapravo je čudo da mu se ranije to nije desilo. To je, jebiga, realnost. Nema nas puno koji se možemo pohvaliti takvom životnom i profesionalnom situacijom.
Broj ljudi koji se javno smeju imenovanju ruskog agenta za šefa naše tajne službe, obrnuto je proporcionalan broju zabrinutih ljudi koji mi se javljaju u inboks. Oni kapiraju koje je ovo zlo.
Ovo nije tekst za Kulačina i mene, nas samo čudo može da spasi, ovo je tekst upravo za te zabrinute, pametne ljude, koji se ne klibere Vulinovom izboru, već su njime prestravljeni. Jer, na Nenada i mene idu samo dve cigle…
…a cigli ima više nego što ima glava na koje treba da padnu. Takva je ovo zemlja. Puna je preplašenih, potkupljenih, zgrčenih, ljudskih pilića. Mit o nekoj masi koja samo što se nije probudila, raspršen je dolaskom Vulina u BIA. Da takva masa teoretski postoji, ne bi on bio u BIA.
Ta masa je odavno zapalila preko. Drž’te gaće.
