Piše: Svetislav Basara
Zvuči zastrašujuće. Pobunjenički. Ali stvar nije toliko ozbiljna. Zapravo je smehotresna. Reč je istoimenoj TV seriji. Pogledao sam jednu epizodu. Nisam nastavio da gledam. Daleko od toga da je serija „treš“, solidno je to urađeno, ima tu neusiljenog humora, ali naprosto nisam „ciljna grupa“ za tu vrstu serija.
Ako sam ja pogledao samo jednu epizodu, izgleda da ih je episkop David pogledao - ili mu je neko pogledao - sve? Budući da je mesto radnje smešteno u okolinu Kruševca, da je vreme sadašnje, a da je David kruševački episkop, rečeni se osetio nadležnim (i pozvanim) da se na seriju osvrne u pravednom gnevu.
Ko biva... „Takve serije nisu snimane ni za vreme komunizma“, a to je po vladiki znak da „za nas borba još nije prošla“, da „progon i stradanja crkve nisu stvar prošlosti“, da je prikazivanje serije „nalet nečistih sila na eparhiju“, da su serijalni glumci povezani sa delom javnosti koji je ostrašćen i zlurad prema SPC i pripretio je glumcima i gledaocima da će ih stići Božja kazna i tako dalje i tome slično.
Nije trebalo dugo da se na sajtu vrlo pravoslavne Eparhije bačke pojavi saopštenje mojoj neznatnosti do sada nepoznate nevladine (očigledno provladine) organizacije u kojoj piše - „da serija vređa osećanja pravoslavni vernika i da je protivustavna“.
Pogledao sam, kako rekoh, jednu epizodu i ništa bogohulno, anticrkveno, antipravoslavno i nesvetosavsko nisam video. Osnovano sumnjam da takvih natruha ima i u potonjim epizodama. Na osnovu jedne odgledane serije uverio sam se da mladi (da ne kažem baš serijski) pop - kamo sreće da je više takvih izvan serije - u svemu ispunjava najviše standarde pravoslavnosti i sveštenosluženja.
Izgleda da je Davidov (i bački) problem to što se pop i popadija ne uklapaju u izmaštanu predstavu o patrijarhalnim popovima i popadijama - mladi su, slušaju „zapadnu“ muziku, popadija je, o sablazni, bila i influenserka - ali ako ćemo tako gledati, ni David (i njegova braća) ne uklapaju se u moju predstavu o kaluđerima, koji ne bi smeli - ne trebali - da gledaju TV serije i kuckaju po mobilnim telefonima.
Jedan komentator Davidovih antiserijskih psalama ispravno je primetio da je naše, ionako zatucano, društvo dodatno regrediralo od XIX veka naovamo jer su, recimo, Sremčevi „Pop Ćira i pop Spira“, mnogo satiričnije umetničko delo, prošli bez ikakvog ibretenija ondašnje javnosti i - štaviše - postalo klasično delo srpske književnosti.
Cilj monaštva je postizanje smirenja, tj. savladavanje strasti. Smirivanje strasti omogućuje viđenje ovozemaljske (i sopstvene) stvarnosti onakve kakva jeste. Nije to lep prizor. Mnogo je udobnije priviđati stvari i boriti se protiv izmaštanih demona.
Da sam na mestu Nj. s. Porfirija, pozvao bih Davida telefonom i pitao: Je li, more, je l’ ti nemaš druga posla nego da gledaš TV serije? Onda bih se zapitao: šta će nama uopšte mobilni telefoni?!
