Marko Vidojković, kolumna za ''Danas''
Nenad Kulačin, koji po radnoj dužnosti prati najodvratnije TV emisije, prekida mi to veče prvi san, porukom: „Počelo pucanje u Zubinom Potoku, prekinuli Hit šit i goste premestili u specijalnu emisiju“ u kojoj se, pošto se, sad to znamo, na Kosovu izgleda ništa nije desilo, pljuvalo po Novoj S i N1.
Ove televizijske stanice su u vreme dok se na Kosovu dešavala fantomska pucnjava izveštavale o vrlo opipljivoj stravi, prevrnutoj kompoziciji kod Pirota, iz koje se izlio amonijak.
Preko pedeset građana je zaglavilo u bolnici sa simptomima trovanja, u gradu je uvedena vanredna situacija, škole nisu radile, ali za Pink to nije postojalo: postojao je samo nepostojeći rat na Kosovu i izdajnički mediji UM koji ne žele o tome da izveštavaju, „dok ne dobiju dozvolu iz Prištine“.
Ceo sat se region bavio rovcem kojeg im je bacila pokvarena srpska vlast. Kosovska policija: „Nemamo pojma, mi nismo učestvovali u pucnjavi.“ KFOR ćuti. EULEKS nema predstavu o čemu je reč.
Jedinice „Brigade sever“ pevaju „Hriste, Bože, raspeti i sveti“… Tek se idućeg jutra pojavio sledeći snimak: „Mrak, muk, ratatata, ratatata, bum. Mrak. Muk.“ To je trebalo da bude dokaz oružanog okršaja na Kosovu koji se navodno desio dok se medijskim ćebetom pokrivao amonijački oblak iznad Pirota.
Ukoliko je ono na snimku uopšte Kosovo, delovalo je kao da se neko iz „Brigade sever“ napio i izašao da ispali nekoliko rafala u slavu Svetoga Milana, jer na severu Kosova svaki dan je Dan Svetog Milana. Nije baš zvučalo kao okršaj, ali su, eto, i mučenog Kulačina, koji mora da prati ta sranja, prevarili da jeste.
Što se tiče onoga što je zaista ugrozilo živote mnogih građana, akcidenta sa izlivanjem amonijaka na pirotskoj pruzi, dobili smo: sleganje ramenima, „pruga je iz pretprošlog veka“, „nadležni čine sve što je u njihovoj moći“ i „nemojte otvarati prozore“.
U odnosu na stotinu prvi „početak“ rata koji nikada neće početi, istovremeno izlivanje amonijaka kraj Pirota režimski mediji tretirali su kao kad se dedi prospe kofa sa pomijama.
Pošto me prošao prvi sanak, pogledao sam šta društvene mreže vele o ovim događajima. U to vreme bilo je jasno da se na Kosovu nije desilo skoro ništa ili ništa, pa su se tako promoćurni i paranoični Srbi uveliko dosetili da bajkom o „okršaju kod Zubinog Potoka“ vlast pokušava da prelije izlivanje amonijaka kod Pirota.
Evo, čisto da Beograđani znaju: ispod njihovog grada prolaze kompozicije sa opasnim materijama, al samo preko noći, kad spavaju, tako da ne budu na ulici ako slučajno nešto izleti iz šina ili pukne. Ne bi bilo loše razmisliti o železničkoj obilaznici oko glavnog grada.
