Draža Petrović, kolumna za ''Danas''
Jedan osnovac je pre nekog vremena pismeni zadatak iz srpskog završio tako što je citirao čuvenu misao: „Nikada ne budi isti kao drugi. Budi bolji“, koja na prvi pogled zvuči kao da je određenom prigodom izrekao neki velikan, ja l’ rahmetli Kenedi, ja l’ pokojni Gandi.
Ispod citata, međutim, nije pisalo ni Kenedi ni Gandi, pisalo je – Jovana Jeremić. U pitanju je, ko ne zna, vikend voditeljka jutarnjeg programa Pinka, koja svakako nije Gandi, al’ ima sličnost sa njim, jer zna biti malko Gadna kada baš morate da pratite njene emisije ili njene historijske misli.
Jovana Jeremić je, opet ko ne zna, „novinarka“ Pinka učlanjena u SPS i do skora udata za nekog funkcionera naprednjaka, čudan spoj, dakle, svega najgoreg što je politički i medijski zadesilo Srbiju za 30 godina, pa je valjda zato i postala najskuplji opijum za proste.
Vikend voditeljka je, inače, neka vrsta vikend četnika, onih tipova što preko nedelje rade kao ljubazni komercijalisti u prodavnici podova, a vikendom idu na Ravnu goru i slikaju se sa kamom u zubima.
Tako i Jovana Jeremić – ona je vikend voditeljka ne samo zato što subotom i nedeljom na sabajle sa njom počinje dan srpskog naroda na Mitrovićevoj Sodomi i Gomori, zvanoj Pink, nego što niko ne može naslutiti da ona može biti bilo kakvo TV lice, osobito TV lice koje ubiva sa takozvanim rejtinzima i šerovima gledanosti.
U koju vikendom od jutra bulji hipnotisana Srbija, a hipnotisana Srbija je skup čudnovatih osoba koje uvek bulje u paranormalne pojave, retko u normalne.
Jeremić Jovana ista je kao oni ljubazni komercijalisti što vikendom postaju raspojasni četnici, ni za njih niko ne bi rekao da su vikendom četnici, ko što za nju niko nikada ne bi pomislio da je vikendom najgledanija voditeljka neke nacionalne televizije, makar i najgore, koju citiraju đaci po školama.
A čemu ovoliki uvod o ovoj časnoj obaračici rejtinga gledanosti srpskih televizija iz pismenih sastava?
Pre neki dan mi pošalju objavu Jeremić Jovane na Instagramu sa slikom na kojoj se vidi da se trenutno mota po mom omiljenom kraju, mioničkom. U objavi J. Jeremić, uz sliku nje i nekoiko snimatelja stoji: „Ekipa sa terena srca Šumadije! Moji koreni. Ribnički manastir, Ribnička pećina, škola i kuća vojvode Živojina Mišića!“
Hm, hm, iz priloženog zaključim da J. J. obilazeći sa TV ekipom svoje „korene“, ne zna ni gde se tačno nalaze njeni koreni, što inače zna svako prosečno drvo ili prosečna tikva. Jerbo se ni Ribnički manastir ni Ribnička pećina ni kuća vojvode Mišića ne nalaze u Šumadiji, a kamoli u srcu Šumadije. Da l’ je moguće da postoje osobe koje ne znaju gde su njihovi koreni, al stalno se busaju po televizijama svojim korenima?
Nisam ja tikva bez korena – poznata je izjava koja se pripisuje svim tikvama koje hoće da daju do znanja da imaju koren, ali svaka tikva koja ima korene recimo u Mionici, zna da to nije u Šumadiji, što logično pretpostavlja da nije ni u srcu Šumadije.
Ali jbg, Jovana Jeremić je i uspela zato što je spojila dve Srbije, onu ne baš mnogo pametnu i onu pametnu.
Za nju ne baš mnogo pametni misle da je pametna, dok pametni misle da nije baš mnogo pametna, i tu je tajna njenog meteorskog uspeha u Srbiji, gde samo takvi uspevaju. Doduše, sem takvih, ponekad uspe i neka tikva.
A svaka tikva koja se izdigne iznad proseka, uvek ponosno izjavi: „Nikada ne budi isti kao drugi. Budi bolji“ (Gandi).
