Ljubodrag Stojadinović, tekst za Peščanik.net, 30.12.2022.
Vrhovni se malo sporio sa svojim prijateljem Milanom Radojičićem kome se osladilo gazdovanje barikadama. Bilo je to ortačko nadgornjavanje dvojice srpskih junaka. Pred vodećim umom komandir straže je popustio pa su se ljudi razišli, a Radojičić se vratio izgradnji Srbije.
Ovo je kratka novela o dominaciji vodeće pameti. Da nije nje, stvari bi se možda rasplitale sasvim drugačije. Kako bi to bilo – posle svega što se odigralo nije poznato, ali da su izvori gluposti i mudrosti u istoj glavi – to jeste. Problem je privremeno razrešen na istom mestu gde je i začet.
Vrhovni (sam je sebe tako nazvao) je podigao oružane snage. Nadležni ministar je uzbunio policiju i priključio je vojsci. Prvi general je hitno otišao u Rašku, rekavši pritom da u Rašku ide po nalogu vrhovnog. Dobio je naređenja koja će sprovesti bez oklevanja i dosledno.
Šta je Mojsilović radio u Raškoj? Dodatno podizao borbenu gotovost koju je vojskovođa već podigao. Vršio poslednju inspekciju jedinica pred pohod koji nije izgledan ali je moguć, stigao među trupe da ih ohrabri pred nemoguću misiju?
Svi su već navikli na podizanje gotovosti, bez naznake šta to uopšte znači. Verovatno ne mnogo, javna ratnička narogušenost bi morala da bude ekstremno retka da bi bila ubedljiva, tamo gde se takvi dramoleti ponavljaju po ćefu nervoznog šefa, nikakve gotovosti nema. Stanje nije dobro, ako isključimo patetične borbene propovedi, duga putovanja u Rašku, i misteriju o tome šta je Raška postala za ratničko pleme.
Vrhovni svakako zna da je igranje vojskom skupa i opasna besmislica. Ili možda ne zna, ako misli da je gotovost njegova lična igra olovnim vojnicima. Ljudi ga slušaju začuđeni pred svojom sudbinom, svakako uplašeni za stanje razuma lica od samoga sebe ovlašćenog za najvažnije odluke. Šta im on govori? Da će zaštititi srpski narod gde god se on nalazi. Da smo snažni, najjači u regionu i svuda gde nas ima, nismo više iz onog vremena kad je svako mogao da nas vija, bije i ponižava.
A onda su sa položaja povučene haubice spremne da vatrom prema severu zaštite srpski narod na severu. Kraj mrtve straže na barikadama objašnjen je ispunjavanjem uslova: policajac je pušten. Dobro, neće biti formiranja zajednice srpskih opština, ali nema ni represije prema barikadistima. Tako je zatvoren bar jedan deo kruga, uz formulu iz Kvake 22: zaprečavanje je nastalo kao uslov da niko ne proganja one koji su zaprečavali.
Ali, Kurtiju se ne može verovati, valja biti oprezan. Svaka strana ima bar po jednog Kurtija i još jednog Vučića koji nije pravedno raspoređen. Zato je majstor jeftinih vodvilja helikopterom odleteo na mesto gde lično stvara istoriju i geografiju: u Rašku, naravno. Tamo je odlučio da razgovara sa izabranim sabranim ljudima i objasni koja je uloga naroda u borbi za lični spas njegovog Mesije.
Na tom skupu su se čula mišljenja, glasovi i zvuci, iluzionista je pričao basne i naravoučenija o čudesnim preobražajima: „Ako krenu pa uhvate jednoga od nas, ili dvojicu kao zečeve, nema više zečeva pošto zečevi postaju vukovi, pa nema više nikakvih garancija… Hoću vojničku pidžamu za spavanje…“
Slikoviti preskok vrhovnog u životinjski svet u kome vilenjaci pretvaraju strašljive zekane u kurjake, jeste prirodni klimaks jedne politike u kojoj nema ničega osim beskrajnih ličnih ambicija, opasne smušenosti i bunila u vojničkoj spavaćici. Volšebna hrabrost zeca sa vučjim zubima, jasan je prikaz opšte nemoći i nepovratne oštećenosti pripovedača basni.
Pre no što je kriza splasnula i nastupilo kakvo-takvo novogodišnje primirje, jedan njegov tabloid ga je uporedio sa carem Lazarom, koji je išao kod patrijarha srpskog na pričest i blagoslov pred pohod na Kosovo.
U tom zamišljenom epskom poduhvatu kakav istorija još nije zabeležila, on bi sebi bio i Obilić i Branković, devet Jugovića i Kosovka devojka, Murat i Bajazit, obelisk na Gazimestanu. Niko ni u čemu ne bi morao da mu pomaže niti mogao da ga zamenjuje.
Ali, njegova posluga je ipak morala da nađe opravdanje za privremeno odustajanje od poduhvata koji će jednom biti neizbežan. Patrijarh je zatražio mir i moli se za njega.
Patrijarh je pastir celog stada i svih domaćih i inih zveri. Kad se već moli, bilo bi bogu ugodno da se pomoli i za zdravlje zečeva uverenih da su vukovi. Sevap je.
