Teofil Pančić, kolumna za portal nedeljnika ''Vreme''
Negde daleko ispod dronova i MIG-ova i ispod svih radara pažnje javnosti – u onoj meri u kojoj ovo što je preostalo u Srbiji od relativno slobodnog javnog prostora još možemo nazvati imenom "javnost“ – teče kakav-takav politički život. Više kakav nego takav, jer nije mnogo od njega ostalo nakon desetogodišnjeg sistematskog zatiranja pluralizma, smenjivosti vlasti i njene podele na različitim nivoima.
U tu i takvu, unazađenu i za bilo kakvu složeniju refleksiju sve manje osposobljenu javnost banula je prošle nedelje, među inima, i vest da je Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) odlučila da raskine tzv. komunalnu koaliciju sa Srpskom naprednom strankom i njenim partnerima u Novom Sadu.
E sad, da li je to uopšte vest? Ako jeste, po čemu jeste, ako nije, zašto nije?
S jedne strane, trebalo bi da bude vest da je stranka tako duge i časne istorije raskinula jednu od početka neprirodnu koaliciju. S druge strane, nije li jedina prava vest bila vest o uspostavljanju takve koalicije? Nakon koje je LSV nužno otklizala u potpunu političku irelevantnost (kojoj je ionako već neko vreme težila)?
Pa dobro, ako je uspostavljanje te koalicije bio poslednji ekser u kovčeg one ranije, nikada velike i masovne ali časne i u najvažnijim stvarima ispravne Lige, može li njeno raskidanje, po jednoj prilično "mehaničkoj“ logici stvari, značiti povratak na prethodno stanje? Naravno da ne može, jer stvari prosto ne funkcionišu na taj način. Kredibilitet se stiče, brani, gubi i (najteže od svega) vraća ipak malo složenijim i suptilnijim putevima.
S druge strane, odviše je lako kriviti Ligu i njene prvake za sve. Ako je ona kriva za sve i ako na nju više ne treba računati, zašto u međuvremenu nije nastala neka druga bar isto toliko relevantna politička organizacija na vojvođanskom nivou, koja bi bolje i doslednije artikulisala slične stavove i vrednosti?
A i ja svašta pitam...
