Piše: Svetislav Basara
Na društvenim mrežama je „viralan“ postao klip na kome je uslikan ruski spoljni Lavrov za astalom na nekoj egzotičnoj destinaciji, odeven u majicu Baskijat New York Artists - preskupu dronju, ako mene pitate - sa Apple watchom zapandrčenim na jednoj ruci i Iphoneom nadohvat druge.
Nemušto naravoučenije pošiljaoca klipa glasi: vidi licemera, zna šta valja, kupuje proizvode kolektivnog Zapada, šepuri se, a rusku sirotinju uverava da su ruskoevroazijske vrednosti superiorne nad zapadnim i da treba što masovnije da se odazivaju na pozive za mobilizaciju za spec. vojnu operaciju, čista poezija, zar ne.
Ja na takve treš pojave gledam sa ekonomske, ne sa etičke strane, U zemljama, naime, iza gvozdene zavese - koja se ponovo spušta - životni stil umnogome zavisi od mesta u lancu ishrane, to jest od toga da li si u grupi prodavaca ili kupaca muda umesto bubrega.
Evo, recimo, Ramzan Kadirov je pokušao - i uspeo - da Visokom Vučiću umesto bubrega firmirane garderobe sa „kolektivnog Zapada“ uvali mudo čobanske kabanice i šubare. Vučić je poklon prihvatio, obukao i slikao se u kavkaskom outfitu, a moja neznatnost se sve nešto pitala kako li bi se brat Kadirov proveo da je kojim slučajem Lavrovu, umesto Baskijat majice, poklonio kaftan, a umesto Apple watcha jatagan.
U redovnim kafanskim ogovaranjima društvenopolitičkog polusveta pokušavam da ubedim moje drugare da nema nikakvog smisla nabijati na nos ovdašnjim prodavcima muda umesto bubrega - srbobranima koji na dnevnoj bazi ginu za otadžbinu i posvunoć po beogradskim kafićima prolivaju krv za Kosovo - to što školuju decu na „kolektivnom Zapadu“ i daju sve od sebe da ne poslušaju Šantića i ostanu ovdje nego da ostanu tamo.
Tome je tako zato što smo mi - iako formalno nismo bili - takođe zemlja iza gvozdene i što smo i dalje zemlja iza gvozdene zavese, iako smo formalno neutralni. A u takvim zemljama na snazi je gvozdeno pravilo zemalja iza gvozdene zavese da life style zavisi od toga da li si u grupi prodavaca ili kupaca ideoloških muda umesto bubrega.
Ako ostavimo po strani maglovite pojmove poput „nepravda“ itd., valja naglasiti da kupci muda zaslužuju svako mudo koje im prodavci uvale umesto bubrega. To su takođe presudni zakoni tržišta, nema to nikakve veze s „prevarom“, „propagandom“ itd. Da nije masovne potražnje za mudima, prodavci ne bi imali kome da ih uvaljuju i biznis bi propao.
Lavrov naprosto zna šta valja, nije njegov problem što to ne znaju mušterije kojima uvaljuje muda. A šta valja znaju i domaći trgovci mudima. Da su naši kupci muda blagovremeno dokonali da ne treba verovati prodavcima koji su prekonoć marksistička muda zamenili kosovskozavetnim, možda ne bi došli u situaciji da se deca prodavaca školuju na prestižnim univerzitetima, a da se njihova školuju uz ropski rad. Znate kako kaže ona mangupska poslovica: dok ima ovaca, biće i džempera.
