Piše: Svetislav Basara
Malo ko u Srbiji uopšte radi, a među malobrojnim koji nešto rade, malo je onih koji rade ono što rade i za koga rade. O tome ćemo kasnije. Idemo dalje. Od onih koji rade, veliki broj njih radi za Udbu, bilo na volonterskoj, bilo na honorarnoj, bilo na fantastičnoj bazi.
Štagod ko radio, to može biti upotrebljeno protiv njega. Koliko god neko ništa ne radio za nešto i nekog, ako se tako naredi, zvanično će raditi za to i tog. Javni prinudni rad nije ekskluzivno srpski zanat. Pre je opštebalkanski. Evo, recimo, jutros u bespuću internetske zbilje naleteh na izjavu Hašima Tačija, koji albanskom narodu i senatu, a i šire, otkriva da „Kurti radi za Srbiju“.
Na drugoj strani, nema dana a da neko od Hašimove braće po konfabulacijama iz političkog koristoljublja ne otkrije srpskom narodu i senatu da taj ili ta radi za Kurtija. Onaj bi naš marsovac - koji prekosutra dolazi u Beograd na doček Nove godine - mogao pomisliti: baš dobro, Kurti radi za Srbe, Srbi rade za Kurtija, Srbija će procvetati. Ali i marsovac konfabulira. Ni Balkan ni Srbija neće procvetati poglavito zato što manje-više sve političke persone dramatis koje rade ili 1. ne znaju da rade to što rade ili - još gore - 2. uopšte ne znaju šta rade.
Idemo još dalje. Onima koji u potaji - dok ih neprejebivci ne raskrinkaju - rade za NATO nema broja, tragovi im smrde nečovještvom, rđom kaplju dok im je koljena. Tek se, međutim, ne bi znao broj onih koji rade za Rusiju, ali nema kod Rusa posla za sve. Velika je navala. Posao dobijaju samo probrani i dokazani.
I tako mic po mic dođosmo do teme naše današnje kolumne - do rađanja proruske dezinformacione dinastije Milinčić. Ženski Pantelija Topalović dinastije, sputnjica Ljubinka Milinčić već je odavno šefica Sputnjika, kad viđi vraga - pre neki dan kao grom iz vedra neba puče breaking news da će direktorka/glodurka kanala Raša tudej biti njena ćerka, Jelena Milinčić, da ne kažem baš Topalović, što mene - šereta, kakvog me Bog stvorio - navede na pomisao da će skorih dana, kad se posao raširi i kad startuje još jedna ruska TV - nazovimo je Russia Tomorrow - direktorica biti Milinčićkina unuka, nazovimo je Maksimilijana.
Za razliku od euromahalskih ibret efendija i hanuma, mene vest da će - preporukama EU uprkos - RT uskoro biti pušten u pogon - uopće nije potresla. Zašto bi? Mada mi nije jasno zašto Rusija baca pare na RT, kad isti posao, mnogo direktnije, primitivnije, srpskim glavama razumljivije, obavljaju Happy i još neki televizori. Ali rekoh onomad. Ima se, može se.
Vest je došla kao kec na deset rodonačelnici dinastije Milinčićki, kojoj mesecima nabijaju na nos da u Beogradu lobira iz petnih žila za stvaranje čvršćih veza između Srbije i Rusije, dočim joj kćer Jelena živi u Parizu. Evo, zli jezici - uskliknula je Milinčićka s ljubavlju - prebacivali ste mi da moja ćerka živi u Parizu, a ona se trijumfalno vraća u svoju zemlju da bi radila za drugu.
