Piše: Svetislav Basara
Opšte je mesto da se u odbrani Kosova po beogradskim kafićima danonoćno proliva junačka krv, nešto je ređe opšte mesto da se - kad god Priština povuče potez nedrag srpskim vladajući srcima - u znak odmazde demolira Beograd, odnedavno se borba za Kosovo preselila i u svetskoprvenstvenu svlačionicu „orlova“ u Kataru.
„Viralan“ je - i to globalno - postao snimak srpskog barjaka zapandrčenog pored reprezentativnih dresova na kom su bile izobražene konture teritorije Kosova, preko njih dvoglavi orao, a ispod borbeni poklič - „nema predaje“.
Meni je sve to zaličilo na jednu kičersku stvar koja je odavno izašla iz upotrebe - a koju ponekad pomenu u nostalgičarskoj emisiji „Kod dva bela (usrana) goluba“ - naime na jednu od takozvanih „kuvarica“, komada lanenog platna izvešanih iznad drevnih šporeta na drva na kojima je bilo izvezeno npr. „kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori“.
Elem, snimak patriotske kuvarice nekako je procurio u međunarodnu javnost. Podozrevam da je namerno procurio, ko biva... nek ceo svet vidi da ne damo naše Kosovo, da nam niko ništa ne može i da smo jači od sudbine. I - šta. Kao i uvek kad nam niko ne može ništa, sudbina nam je uvalila qwrz / ispao je poveliki pičvajz.
Albanski fudbalski lobi je momentalno reagovao, tupoumnom kič-objektu pripisao genocidne namere i od FIFA-e - koja, ako se ne „podmaže“, nerado gleda na politizaciju sporta - zatražio da stvar ispita i da kazni fudbalsku reprezentaciju Srbije. Što je FIFA, navodno, i učinila i pokrenula postupak, a da li će reprezentacija biti kažnjena, to zavisi od toga da li će FIFA biti „podmazana“ (i ko će je više „podmazati“).
Vratimo se mi iz Katara u Beograd, koji je oduševljeno pozdravio patriotsku akciju „naših momaka“. Pogledajmo stvar iz drugog ugla. Ako ova država zaista namerava da odbrani Kosovo, morala bi najpre da odbrani sopstvenu zastavu. Zakon o barjaku precizno predviđa kad se i gde se ističe zastava - i ko je ovlašćen da je ističe - dočim sa druge strane strogo zabranjuje crtanje grafita, žvrljanje po državnom barjaku i njegovu zloupotrebu u komercijalne (etikete na flašama rakiještina npr.) i uskostranačke svrhe.
Izgleda da, kao i svi srpski zakoni, i zakon o barjaku važi samo „za protivnici“. Ako nisi sa „protivnici“, ako si „naš“ (j*bo ja nas), možeš na barjak dopisivati šta ti padne na um, možeš ugled zemlje urušavati do mile volje, sve ti se prašta jer urušavaš ugled da bi više voleo Kosovo.
Dogodila se pre otprilike desetak godina jedna još eklatantnija patriotska sprdačina sa državnim simbolima, koja je u domaćoj i u međunarodnoj javnosti prošla nezapaženo, poglavito zato što nije imala veze sa Kosovom. Tom zgodom je N. N. majka patriotske invencije na kupaće gaće reprezentativnih vaterpolista zapandrčila dvoglave orlove. Šta reći, orlovi su izgledali kao isponabijani na qwrz.
