Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Bruto domaći proizvod Srbije pre deset godina bio je nešto ispod 33 milijarde evra, prošle godine 53 milijarde, a ove će biti nešto iznad 60 milijardi evra, poručila je premijerka Ana Brnabić, ne bi li ubedila građane da žive u zaista prosperitetnoj zemlji. I pride naglasila: „Za samo deset godina duplirali smo BDP, ne u dolarima, ili japanskim jenima, nego u evrima.“
Na stranu što je premijerka „previdela“ da BDP 2011, pre nego što će u maju 2012. apsolutnu vlast preuzeti SNS, nije bio „nešto ispod 33 milijarde“, već 35,4 milijarde. Taj podatak i danas može naći na sajtu Ministarstva finansija. Mnogo veći je problem što vlast godinama toliko manipuliše da sada i na pomen BDP-a umesto bruto domaćeg proizvoda pomislim na - Brutalnu Deviznu Prevaru.
Evo, o čemu je reč. Premijerka verovatno nije ni bila svesna da je podsvesno otkrila da i ona zna da se radi o čistoj manipulaciji. Zato i barata BDP-om u evrima, „a ne u dolarima, ili japanskim jenima“, iako Vlada, Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija i Republički zavod za statistiku BDP utvrđuju i procenjuju u dinarima. Elem, prema zvaničnim podacima, prošle godine BDP Srbije bio je 6.270 milijardi dinara, a ove godine je procenjen na 7.082 milijarde dinara.
S obzirom na to da od prošle godine u Srbiji rastu cene sve robe i svih usluga, osim evra, premijerka se latila digitrona i izračunala da će za godinu dana naš BDP porasti sa 53 na 60 milijardi evra. I ne sumnjam da je bar neke građane uverila da je, eto, ova vlast uspela da za samo godinu dana poveća BDP za neverovatnih 13 odsto i to baš u vreme kada je svet na ivici trećeg svetskog rata. Uh, šta će tek sa nama biti ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić i posle eventualnih vanrednih izbora 2024. Ani Brnabić poveri i četvrti mandat za sastav nove vlade? Ako preživimo treći, kako ćemo se za tako kratko vreme spremiti i za četvrti svetski rat?
Nego, da se mi vratimo na srpski BDP i da vidimo šta bi se sa njim desilo da se preračuna baš u američke dolare. S obzirom na to da je 2021. prosečan srednji kurs dolara bio 99,5 dinara, BDP Srbije je lane iznosio 63 milijarde dolara. No u poslednjih godinu dana američka valuta značajno je ojačala prema većini svetskih valuta, pa i prema srpskom dinaru i 1. novembra vredeo je 118,6 dinara. Po tom kursu, naš BDP će ove godine biti 59,7 milijardi dolara, dakle za 3,3 milijarde dolara manji nego 2021.
I ne, nije to zato što nas Amerikanci ne vole. Još gore je ako BDP, u skladu sa zvaničnom spoljnom politikom zemlje, preračunamo u ruske rublje. Ovih dana jedna ruska rublja vredi 1,91 dinar, a pre 12 meseci njen srednji kurs bio je 1,43 dinara. Prema tome, srpski BDP je prošle godine bio 4.384 milijarde, a ove će biti 3.707 milijardi rubalja. Dakle, manji za čak 677 milijardi rubalja.
E, sad, znači li pad srpskog BDP-a od pet odsto u američkim dolarima ili od čak 18 odsto u ruskim rubljama da će on 2022. stvarno za toliko biti manji nego 2021? Naravno da ne znači. Baš kao što ne znači i da će biti veći za 13 odsto, kako što je, navodeći podatke u evrima, pokušala da nam „servira“ premijerka. Nadam se da je sada bar malo jasnije zašto me BDP asocira na Brutalnu Deviznu Prevaru. Samo ne znam što je premijerka olako odustala od japanskog jena, kad ga je već pomenula. Verovatno nije ni svesna da je naš BDP od prošle do ove godine u jenima povećan za čak 25,5 odsto, sa 7.050 milijardi na 8.852 milijardi jena. Još ne mogu da verujem da je propustila takav „zicer“. Ili se, prosto, niko toga do sada nije setio. A tek toga da nam je za godinu dana BDP skočio za čak 88 odsto, sa 597 na 1.125 milijardi turskih lira?
Moram priznati da me, ipak, više od toga brine ako Ana Brnabić nije ni htela da nam „podvali“, već iskreno veruje u to što govori. Problem je onda neuporedivo veći. Jer, sledeći tu logiku, BDP Srbije bi 2023. mogao da premaši i 70 milijardi evra. Za to će predsedniku Vučiću i premijerki Brnabić biti dovoljno samo da guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković još bar godinu dana održi kurs evra na 117,5 dinara. Jer, sa 20 odsto skupljim robom i uslugama, i BDP će da poraste za 20 odsto. Samo što sa tako povećanim BDP-om ogromna većina neće živeti ni za promil bolje. A nekima će sigurno, možda baš za tih 20 odsto biti gore nego što je sada, jer oni primaju plate u dinarima. A cene osnovnih životnih namirnica rastu brže od BDP-a.