Marko Vidojković, kolumna za ''Danas''
Govno koje „obitava iz senke“ poslalo je pismo ovoj redakciji, sa romantičnom pričom o novim srbskim ekstremno desnim snagama koje takođe „obitavaju iz senke“, ali kad izađu iz senke, izrešetaće nas dok budemo izlazili iz kuće, „spremali jutarnju kafu“ (šta s nama koji ne pijemo kafu) ili dok u redakciji budemo pričali (ha, ja u redakciju ni ne dolazim) o sportu, kako ta vreća buđi zamišlja radni dan u „Danasu“.
Ima meci da lete po spratu, da pucaju stakla i glave, u kojima će, umesto „Gde da se sklonim“ da prolaze argumenti iz pisma ove skotine, naravno, pošto se najpre izvrte slike sa male mature, venčanja i rođenja sina prvenca.
Šuga koja „obitava iz senke“ smrtnu kaznu nad „srpskim Šarli Ebdoom“ pravda našom uređivačkom politikom, koju smo, u želji za „salvom metaka“ formirali kao izdajničku.
Nove ekstremno desne generacije atentatora-samoubica koje „obitavaju iz senke“ ne postoje.
Postoje stare dobre generacije svih mogućih desničarskih i ultradesničarskih proizvoda, spremnih da urade sve, ukoliko dobiju nalog, podršku ili pare od režima.
Postoje korumpirani panduri, policijske i parapolicijske snage, koje će, takođe, kada ih to režim zamoli, uraditi sve obećano u tekstu, ali i mirno se povući sa lica mesta, da popiju kaficu i sećaju se venčanja, prvog deteta i oralnog zadovoljavanja svojih zadriglih šefova.
Iste večeri javio se i inspirator.
Gostujući u „Hit šitu“, sa pozicije gospodara svojih ekstremno desnih hordi, on je najpre osudio ovo pismo, da bi zatim dodao kako se „nada“ da se to neće desiti, te izdao nalog nevidljivima: „Pustite ljude da govore.“
Njegova mlaka reakcija, osim što izaziva osnovanu sumnju da upravo on i njegovi drugari stoje iza pretnji, jasno oslikava njegov doživljaj „Danasa“.
U „Danasu“ ne pišu novinari, „Danas“ govori.
Svakog jutra kad mu se nađemo u rukama, mi odjednom progovorimo.
„Danas“ je čudovište koje na kioscima remeti tabloidnu harmoniju koju se toliko trudio da uspostavi.
Zato „Danas“ zaslužuje kolektivnu pretnju streljanjem, a od njega kilavi predlog naoružanim poslušnicima: „Pustite ljude da govore.“ Izražavanje nade da se ono iz pisma neće desiti, ima podjednaku jačinu kao kad ja izrazim nadu da će danas granuti sunce.
Moje ime našlo se, sa sve prezimenom, među vodećim budućim metama golih, mladih, uljem namazanih desničara koji „obitavaju iz senke“ (u jednom trenutku pomislio sam da je Vulin pisao pretnju, pošto se u njoj zapravo nalazi žalba na naše viđenje onoga što on vidi kao „Srpski svet“).
Nema veće časti za jednog kolumnistu. Nema većeg nacionalnog blaga od „Danasa“. Nastavićemo da vas rešetamo rečima i kad nam meci budu fijukali oko glava.
Čekamo da policija, koja je preventivno „pojačala patroliranje“ Vračarom, u skladu sa dosadašnjom praksom, kao počinioca identifikuje maloletnu mentalno zaostalu gastarbajterku iz Geteborga.
