Draža Petrović, kolumna za portal N1
Čitajući epske pesme kosovskog ciklusa može se doći do zaključka da su svi Srbi koji se tamo pominju neviđeni heroji, junaci, ljudine i moralne gromade, ali čitajući postkosovske vesti o takozvanoj Srpskoj listi sa Kosova može se doći do zaključka da su svi Srbi koji se tu pominju neviđeni tupsoni, neljudine i amoralne gromade.
Kako je došlo do toga da se predstava o Srbinu i Kosovu tako promeni za samo osam vekova? Pa lepo, neko se setio da osnuje Srpsku listu, čije delovanje više liči na Srpsku glistu, ono malo ljigavo, puzajuće stvorenje, koje se može koristiti i za pecanje somova, ako ga zakačite na udicu.
Srpska lista je grupa srpskih građana sa Kosova & Metohije osmišljena da se povremeno okuplja zbog učešća na izborima za skupštinu Republike Kosovo, koju nikako ne priznaju i protiv koje se svim silama bore, tako što učestvuju na lažnim izborima za 'lažnu' nezavisnu državu, Republiku Kosovo…
- Čekaj, oni ne priznaju državu na čijim izborima učestvuju? Pa da l’ su oni normalni? – pitaće vas svako ko ne zna čemu služi takozvana Srpska lista. Ali tu nije kraj.
Osnovni zadatak grupe građana zvane Srpska lista je da kada osvoje mandate u pomenutoj Skupštini Republike Kosovo, koju ne priznaju i protiv koje se bore, jedan od njih iste izborne večeri zove predsednika Vučića na mobilni, uključi spikerfon, i onda cela Srpska lista u pravcu spikerfona viče: “Aco, Srbine, Aco, Srbine, Aco, Srbine”…
Prema intenzitetu vikanja posle se među njima biraju oni koji su se najglasnije drali u spikerfon “Aco, Srbine, Aco, Srbine”, zato što je osnov opstanka Srpske liste da se što više deru Aci Srbinu, što je i inače glupav poklič, neverovatno glupav poklič. Taj poklič tom Aci, koji je inače deklarisani Srbin, pa je nepoznato zašto se to ističe kao njegova najveća vrlina i nedostižna vrednost, isti je kao kada bi Amerikanci Bajdenu vikali “Bajdene, Amere”, kada bi Francuzi Makronu vikali “Makrone, Francuzu”, kada bi Rusi Putinu vikali “Putine, Rusu” ili Ukrajinci Zelenskom vikali “Zelenski, Ukrajinče”.
- A zašto mu viču “Aco Srbine” kad je on iovako ionako Srbin, to jeste glupo? – pitaće vas svako ko ne shvata tu skupinu, zvanu Srpska lista. Ali tu nije kraj.
Ko se dakle najviše dere u spikerfon “Aco, Srbine”, ima šanse da bude i nosilac Srpske liste na sledećim izborima, jer je dranje ludom radovanje, pa zato članovi Srpske liste između dva izborna ciklusa za državu koju ne priznaju (al’ na njenim izborima redovno učestvuju), vežbaju tokom tuširanja kako da se što intenzivnije i gromkije deru “Aco, Srbine”.
- Koji su to idioti u antičkom smislu te reči? – kazaće svako ko za njih tek sad prvi put čuje. Ali tu nije kraj.
Glavni baja Srpske liste se zove Milan Radoičić i jedan je od epskih srpskih junaka kakve nismo mali još od Miloša Obilića, s tim što se Miloš Obilić nikada nije našao na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država zbog “umešanosti u korupciju i transnacionalni organizovani kriminal“. Pa je svakako nadmašio i Obilića po prkosu alama, vranama, Americi i Interpolu.
Uz to, Srpska lista ponekad donese neku odluku koja ih kandiduje da postanju junaci epskih pesama. Recimo, zbog ukidanja srpskih tablica i uvođenja kosovskih tablica, Srpska lista je pozvala sve srpske policajce koji rade za Republiku Kosovo, koju ne priznaju i protiv koje se bore, da skinu uniforme, a onda su i poslanici Srpske liste napustili skupštinu Republike Kosovo, koju ne priznaju, ali u njoj učestvuju da bi posle sledećih izbora mogli da se deru u spikerfon “Aco, Srbine”.
E, kad su srpski policajci skinuli uniforme države za koju rade ali je ne priznaju, a poslanici izašli iz Skupštine za koju rade ali je ne priznaju, danima su išli okolo i pričali kako neće srpska noga kročiti u Skupštinu Kosova, da neće niko Kurtiju ljubiti skute, da bi samo izdajnik srpskog roda sada učestvovao u radu parlamenta lažne države Kosovo. E, jbg, ali nije prošlo deset dana a devet poslanika Srpske liste, koje bi devet Jugovića svakako likvidiralo ako ne kao kolaboracioniste, onda kao totalne idiote, otišlo je u Skupštinu Kosova i položilo zakletvu.
Tekst zakletve glasi: “Ja, član parlamenta Republike Kosovo, zaklinjem se da ću časno i verno ispunjavati svoju dužnost i da ću predstavljati narod sa dostojanstvom i da ću raditi u interesu Kosova i svih građana. Da ću se obavezati na zaštitu i poštovanje ustavnosti i vladavine prava, na zaštitu teritorijalnog integriteta i institucionalnog integriteta Kosova, garanciju sloboda i ljudskih prava u skladu sa zakonima zemlje”.
Dakle, poslanici Srpske liste položili su zakletvu u koju ne veruju, protiv koje se bore, zakletvu države koju ne priznaju, zakletvu za koju su se lično kleli da je niko više neće položiti osim Kurtijevih plaćenika, zakletvu koju ne bi položio ni izvesni gospodin Branković.
- Pa da l’ su oni normalni? – pitaće svako ko ih tek sada registruje u našem okruženju.
- I čemu ta lista služi, ako već deluje kao da ne služi ničemu? – pitaće još.
Pa kako čemu služi. Posle svakih izbora za Republiku Kosovo, oni se skupe, jedan uključi spikerfon… I onda se deru.
Čudni neki ljudi.
