Ljubodrag Stojadinović, tekst za Peščanik.net, 25.11.2022.
Dobar dan, Piksi! Ovde tvoj predsednik. Kako moji Orlovi, jel lete?
Dobar dan, dragi naš… Evo ovde samo o vama pričamo. Kako da kažem, volimo vas, ali ne stižemo. Spremamo se za Brazil…
Volim i ja vas. Pazi samo, tamo mora da se pokaže rodoljublje. To hoću da ti kažem. Živeo ja, živela Srbija! Niste vi Iranci i da se žalite na zemlju iz koje dolazite. Ponosni Srbi trpe sve što niko ne može, Iranci su meki. Srbija je srećna zemlja…
Jes, do mojega. Srećna, kako pa da jok!
Šta si rekao?
Kažem, ima večeras da usrećimo narod, čak i ako nije srećan. Takav je narod, sami znate. Tužan i nezahvalan… Nekima čak ni vi ne valjate.
Pusti ti narod meni. Narod, to je moja stvar. Vežbam ja na njemu 12 godina i ništa od njih. Da njemu nije mene ne bi ga bilo… Ja bih ti poslao Simu Spasića, onog glavatog sa megafonom da ti bude podrška tamo… Dvojicu iz BIA, da paze da neko ne lane. I Đuku da diže moral. Dačić ima da vam peva online posle svakog trijumfa.
Nemojte ako boga znate… Za koj će mi krompir ovde, šta da radim sa njima?
Šta si rekao za moje saradnike?
Ma tako mi u Nišu kažemo kad nam nije do nečega.
Dobro onda. Nikoga ne šaljem do finala. Tada stižem sa mojim intimnim prijateljem Orbanom. Znaš ko je to?
Nikad čuo…
Dobro, on navija za Srbiju, posebno za Vojvodinu. Nego da mi popričamo malo o taktici za večeras. Ko će da ti bude zadnji vezni kao centralni?
Ne znam predsedniče. Još sam u dilemi koga da metnem.
Gudelj, onaj Cecin zet, jel on dobar?
Dobar je, imamo mi dobrih igrača.
Ja bih ti predložio Vanju za centarfora…
Vanja je golman, predsedniče. Izvinete, ali ne igraju golmani u špicu…
Znam ja da je Vanja golman, nemoj ti mene da učiš. Ali brat mu igra u veznom redu, a ovaj je dugačak kao šljivotres. Bez braće koja se pomažu ništa. Znam ja po sebi kako pobeđujem sa mojim bratom, niko ne može da nas uhvati. Sa novim čovekom u špicu, iznenađenje je potpuno.
Ali…
Poslušaj me. Zvao sam ja i Krstajića ono u Rusiji kad je bilo. Ej, Rusija matuška! Slušao je on, ali je za levog beka terao po svome i ispadosmo. Rekoh mu da stavi Kokezu pored Kolarova. Tako da ti sada slobodno igraj bez levog beka, metni dva desna, to ne može niko da provali…
Predsedniče…
Kolarova sam zvao pred Kostariku i rekao mu: daj gol sine! On mi reče: hoću oče! I dade ga. Jesi li poveo Kolarova u Katar?
Kolarova, eto nisam…
Živkovića, tvog zemljaka, postavi da bude štoper. I još jednog do 170 santima. Imaš valjda još nekoga takvog sitnijeg. Ako nemaš poslaćemo ti. Ko još igra sa visokim centralnim bekovima, samo treneri bez vizije. To ima da raspameti Brazilce.
Baš sam razmišljao o tome…
Nema šta da ti da misliš. Radi kako ti se kaže, ima ko da misli. I nemoj da zagrevaš igrače pre utakmice, zagrej ih posle. Tako sam ja predložio nastavnicima u trenerskoj školi za banane i prihvatili su moju ideju. Kažu, svaka čast, toga se još niko nije setio.
Videću…
Piksi gledaj, možda nisi čuo. Rešio sam Kosovo. Kaži igračima da smo pobedili, okuraži ih. Jedan Kurti bi da se kači sa mnom… Još samo neke stvari, pa ćemo umesto mi njih oni da priznaju nas, dok Dačić radi na otpriznavanju mi radimo na priznavanju, ne znam šta mi je preče… Šta misliš, mogu li drugi da ih otpriznaju a mi da ih priznamo. To ima da ih uništi!
Ne razumem predsedniče…
Ne razumem ni ja. Ako ne pristanem – izolacija. Ako pristanem poješće me naši. Šta ti misliš?
Držite se dobro, predsedniče…
Tako je. Uzdam se samo u sebe. Niko ne zna šta ću da uradim, pa ni ja. Neću da uradim ništa. Jesam li ja lud?
Molim?!
Mnogi misle da sam sišao s uma. Šta ti misliš? Da sam stvarno lud ne bih ni znao da nisam.
Predsedniče, to nije moja oblast, ja sam selektor…
Ah, pa da. Nego stavi Mitrovića na gol a Vlahović neka bude libero, da zbunjuje Brazilce. Pa ako eventualno…
Ništa nije eventualno…
Mislim, ako eventualno osvojimo trofej, odmah kod mene u dvor. Da ga podignem pred svima, da ga narod vidi u mojim rukama. A ti da kažeš kako sam i ja bio tamo sa vama, na terenu. Da sam vam davao snagu, do poslednjeg atoma, ostavio srce sa vama. Tako su svi govorili kod mene u dvoru… Dajem 15 miliona evra za titulu! Već sam rekao Malom. Ima, kaže on. Nemamo ništa drugo, ali para imamo.
Daleko je to, predsedniče. Učinićemo sve da igramo dobro.
Idem sad u kasarnu da gledam utakmicu zajedno sa vojnicima. Kakva čast za njih, gledaš pobedu nad Brazilom sa Vrhovnim! Nemaš pojma koliko me vole. Zvaću te noćas kad pobedimo da ti kažem. Ti naši vojnici, ljubav im se gleda u očima. Još ne kliču kad me vide, ali prokličaće. I gledaj da ih ne ponizimo, mislim te Brazilce. Dajte dva tri komada i usporite. Ima Andrej neke projekte u Amazoniji.
Staraćemo se, predsedniče. Odoh da pripremim utakmicu…
Šta imaš da pripremaš? Pa šta smo do sada radili? Ajde, izvedi momke, povedi ih. Ono: braćo, junaci… Slušaj šta sam ti rekao, kaži i njima i razbijte ih. Na posao! Zvaću te pred svaku utakmicu da dobro razradimo taktiku i donesem vam sreću. Ajd zdravo, ne dajte se, mislite na mene.
S kim ste to razgovarali, Mister?
Pu ugursuza, jebem ti skota da ti jebem!
