Piše: Svetislav Basara
Deklaracija o reintegraciji Kosova koju su patriotski intelektualci, pjesnici i političari onomad svečano pustili u rad već daje impresivne rezultate. Već je došlo do nekih reinterakcija. Nije prošlo ni deset dana, uzavrela je (umlačena) junačka krv predaka, a po principu spojenih (da ne kažem baš prekih) sudova, glupost se masovno izlila u patriotske mozgove.
Najpre se izjavom da je „rat jedino trajno rešenje za problem Kosova“ oglasio Branko Radun, po zanimanju član UO RTS. List Danas, naravno, časa nije časio i promptno je u rubrici Pitanje/odgovor upriličio anketu na temu šta javne ličnosti misle o Radunovom „stavu“.
Jedan od velikih hendikepa Srbije je činjenica da previše ozbiljnih ljudi preozbiljno shvata osobe na koje ne treba obraćati pažnju. Tu mislim na četvrti (najniži) ešalon (multi)režimskih pomoćnih radnika - koje, za razliku od „bolje“ Srbije, režim ne uzima ozbiljno - koji o svom ruvu i kruvu godinama jedu govna, daju izjave, podižu prašinu, da bi ih posle mnogo prolivenog znoja i gluposti režim na kraju nagradio solidnom sinekurčinom, kao što je Raduna nagradio članstvom u UO RTS. Gde mu je - s obzirom na „profil“ RTS-a, i mesto.
Radun naprosto kenja i lupeta, to mu je posao, a olakšavajuća mu je okolnost što lupetaju i akademici. I to možda žešće. Anketirani ga, međutim, uzimaju smrtno ozbiljno, naravno, svako sa svojim „predznakom“. Iz bogate ponude najbolje mi se svidelo smatranje Dragoslava „Bucko lazmisla“ Anđelkovića, koji je celomudreno izjavio da Radun misli na rat koji će Srbiji „biti nametnut“. A ko li će ga nametnuti? Usual suspects, ko bi drugi.
U istom broju Danasa - mada sam u prvi mah pomislio da čitam Treće oko - iz pera određenog Milana Cvetičanina objavljeno je Pismo nadležnom odboru Skupštine Srbije za Kosovo, sa genijalnim predlogom - tolko genijalnim da se živo čudim kako nikom pre pismopisca nije pao na um - da se kosovski problem reši diplomatskim putem, bez kapi krvi, takoreći prekonoć.
Prepričaću, mada je neprepričljivo. Cvetićanin tvrdi - i za tačnost tvrdnje garantuje - da Metohija „pripada“ manastiru Hilandar, a budući da su srpski hilandarski monasi državljani Grčke, sve što majke srpske invencije treba da urade jest da ubede EU da Metohiju vrati vlasnicima, tj. srpskim svetogorskim monasima, i da Metohiju po kratkom postupku prime u EU, jer je Grčka njena članica, a budući da Metohija - bar je to jasno - pripada Srbiji, eto ti i Kosova natrag u Srbiji i čiča miča, gotova priča.
Ili možda nije. Možda ima nastavak. Da sam genijalan kao Cvetićanin, otišao bih korak dalje i predložio da se posle mirne reintegracije Metohije, Srbije i EU, svetogorski monasi odreknu grčkog, ponovo uzmu srpsko državljanstvo i time jednim udarcem ubiju čak tri muve, pa i Svetu Goru uguraju pod suverenitet Srbije.
