Piše: Svetislav Basara
Već decenijama ponavljam da nije vest kad pas ujede čoveka nego kad čovek ujede psa. Džaba krečim. Tupoumni srpski novindžiluk nastavlja po starom. Evo, recimo, onomad, na istorijski dan obznane nove vlade, pročaršijska Rotopalanka je preko cele naslovnice zapandrčila naslov - „Formirana prosrpska vlada“.
To nije vest, to je proseravanje. Udarna novinska vest - koju bi preneli svi svetski mediji - glasila bi ovako: „HDZ i HVO formirali prosrpsku vladu u Zagrebu“. To se, naravno, nikada neće dogoditi, ali se nikada ne događa - ili se događa krajnje retko - da čovek ujede psa. Svejedno, „pas ujeo čoveka“ nikada nije vest, kao što „vest“ da je u glavnom gradu Srbije formirana prosrpska vlada zasvagda ostaje zasenjivanje prostote i proseravanje.
Olakotna okolnost za Rotopalankin redakcijski kolegijum je to što je i sama mandatarka Brnabićka novu vladu definisala kao „prosrpsku“. Neću otići tako daleko da kažem da je to uradila zbog svog nesrpskog geografskog porekla, ponajpre zato - ovo je olakotna okolnost za Brnabićku - što bi isti provladin, prosrpski proser ispalila i neka Srbenda s dna kace, ako bi mu se osmehnula sreća da se zapremijeri.
Zamislite (u dogledno vreme uopšte ne nemoguću) vladu koalicije Boškić Obradović-Mica Zavetnica. Rotopalanka bi im se momentalno uvukla u bulje i preko cele naslovnice zapandrčila naslov: „Formirana svesrpska, ultrasrspka, nadsrpska vlada“.
A šta ja kažem? Jesam li pro ili contra nove prosrpske vlade. Otvoreno govoreći, nisam ni pro ni contra, perfektno me boli qwrz ko sedi (i šta radi) u novoj prosrpskoj vladi, kao što me je boleo ko je sedeo u prethodnoj. Ali ako zanemarim subjektivno mišljenje, reći ću da nova prosrpska vlada ima jedno veliko PRO. Lajbnicovski rečeno: najbolja je od svih mogućih srpskih vlada. Za bolju nismo. Nismo u stvari ni za qwrz. Ali i u qwrzu neke vlade mora biti.
Svaka druga vlada je ili nemoguća, ili bi bila triput gora od ove. Nemojmo se zavaravati. Posle dvovekovne serije kardinalnih brljotina, ova vlada - inače foto-robot srpskog društva - jedina je moguća. One koji svisoka smatraju da ovakva vlada „nije trebalo da nam se dogodi“ - a takvih je legion - podsećam na tužnu sudbinu druga Čung Vonga, koji je naumio da se Mao Cedungu uvuče u bulju mišlju velikih marksista da se događaju „pojave koje ne treba da se događaju“, na šta mu je Mao odbrusio: „Druže Čung, događaju se samo stvari koje moraju da se događaju, marš u radnu koloniju.“
Sad ću da navraćam vodu na liberalnodemokratsku vodenicu, koja je ostala bez pomeljara, tj. glasačkog tela. Otvorite četvore uši. Najprosrpskija srpska vlada „ikad“ bila je vlada Zorana Ðinđića. Posle čitanja Ðinđićeve političke biografije Mijata Lakićevića, u to više nema nikakve sumnje. Pokazalo se, međutim, da Srbija - tu pre svega mislim na njen „bolji“ deo - nije imala „visinu“ potrebnu da Ðinđićev projekat „zaživi“. Evo zašto. Ako je vlada zaista prosrpska, onda nije „džuboks za bogaćenje“, a to nije odgovaralo ni boljoj Srbiji. Prekardaših. Nastavak sutra.
