Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Ne izgleda mnogo verovatno, ali individua Baka Prase ima i svoje svetovno ime. Za ogled koji sledi, ta pogodnost je skoro pa nevažna, ali dobro: Prase se zove Bogdan a preziva Ilić.
Njegova javna delatnost je zasnovana na očekivanom praćenju postojanja i učinaka zanimljivih spodoba u prostoru. Radeći takve i slične neobjašnjive stvari, taj je trudbenik stekao oko 2 miliona sledbenika na Jutjubu, i još milion na Instagramu. Kako se to radi, to jest kako se prati Prase na rečenim mrežama, autor ovoga što možda čitate zaista ne zna, niti veruje da će mu takva veština biti od koristi. Bogdan Prase Baka Ilić, kažu oni koji su upućeni u te stvari, već davno je trulo bogat i uživa u rezultatima prismotre svog virtualnog postojanja.
Misli se da je zabavan, bezobziran, duhovit, nepristojan, i kao takav nosi sa sobom u nepostojećem prostoru, svoju harizmu nastalu kao i sve drugo što nas drži mamurnima. Ovo je kratko pripovedanje o tome. Možda Praseta u stvari i nema, a ono što se javlja u brutalnom okršaju protiv Željka Mitrovića, izmislili su oni koji su ga stvorili. Kao model igre, zajedničke eutanazije i zatiranja sveta u kome postoje.
Sa Prasetom je u javnom okršaju Željko Mitrović, ponosni tvorac najunosnijeg balkanskog senkrupa i klinike za opsesivnu promenadu nekadašnjih kandidata za ljude. Takvi stvorovi poslednjim zaumnim naporima ubijaju Srbiju, već smrtno obolelu i neotpornu na zarazu. Tako je Željkov Pink savršena infektivna klinika za državu u agoniji, kadionica odakle se širi težak zadah raspada i truleži.
Odatle je Mitrović slao otvorena pisma svima koji su mu se zamerili. Ti sastavi su bili ozbiljni radovi u rangu osmoškolaca koji lutaju za mislima, a njih su prezenteri čitali naglašavajući važne prideve i glagole, uz svečani saučesnički patos, uzbuđeni zbog sudelovanja u polemičkoj istoriji na strani genijalnog poslodavca.
Svoju neuporedivu izuzetnost Mitrović Željko je dokazivao ružičastoj a i crnoj javnosti, stavljajući sebe u rolu dvorskog Proke Pronalazača, ili Leonarda od Vinče. U obilju tih besmislenih otkrića za koje je zajedničko da se nigde nisu primila, najčuveniji je jonizator, sprava koja sprečava mogućnost oboljevanja od kovida za sve koji uđu u pronalazak.
Dva mogula, nekadašnji prijatelji, obojica sa mnogo pratilaca – svaki na svoj način – onomad su se posvađali, čini se zauvek. Oko čega? Izgleda oko nekakvih para, teško je imati ideju šta bi drugo moglo da bude. Ne zna se ko je kome i koliko dužan, biće da je svako svakome.
Ne bih zamarao poštovanog čitaoca citiranjem ova dva velikana, niti navođenjem opskurnih javnih tužakanja. Replike su bogate, sočne i prepune sanitarnog otpada. Mitroviću je zaista teško da se, bar na mrežama, odbrani od višemilionske Ilićeve prateće armije, ali pre svega od otrovnog prasećeg jezika.
Sa svoje strane, Baka nije odoleo, nego se uzdao u džaranje stare rane familije Mitrović, i podsećanje na udes sa smrtnim ishodom i nosećom ulogom Željkovog sina u tome.
Držanje u životu tako duboke traume, nije moglo da ostane bez utuka na utuk. Mladi Mitrović je odgovorio Iliću, trudeći se da nekako ostane u oblasti patetičnog viteštva. Rečju, izazvao je Baku na dvoboj. Ali nikakvo vatreno ili hladno oružje, sekire, praćke ili slično. Samo ruke.
Ideja je da se borci sretnu u ringu, i pobiju se po svim pravilima pesničenja i ritanja, pred sudijama i navijačima. Ko dobije batine, priznaće da nije u pravu.
Mitrović mlađi misli da se Bogdan Ilić neće odazvati. Jer je, navodno, kukavica. Zato se poziva na njegovu gospodsku čast: Budite džentlmen, gospodine Prase, pa izađite u ring!
No, zašto je uopšte toliko važna prljava razmena uvreda jutjubera i vlasnika Jame? I to pored svih strahova od rata gladi i zime. Možda smo pred teškim brigama zaboravili na šarm kumovskih svađa. U Srbiji se takve čarke završavaju sekirama. Uz Pink se umire od sepse, niko neće preživeti njegovu blizinu.
Uplašen za svoj život, Baka Prase je odlučio da utekne na sigurnije mesto, tamo gde nema Pinka i familije Mitrović. Hoće se reći da je strugnuo od pretnje koja nije okončana pozivom u ring. Iz limenke se, u vidu pesme, čuo televizijski borbeni poklič potere za Bakom: „Izvadite koplja, napad na Prasca. Udri ga, udri ga, ajde sine, udri ga!“
Iza ovoga se krije prilično mutna, subverzivna poruka. Pink je spreman za sve ishode. Zato je na Prase je potegao oružje Svetog Georgija.
U vremenu nastajanja navedenog borbenog pokliča, aždaha je bila na sajmu vina, pijana kao klen.
