Goran Marković o razorenoj državi i uništenom društvu
Pornokratija
Glavna odlika novog društvenog uređenja, jesu sistem vrednosti i odnosi tipični za pornografiju. Razlika je samo što se u pornićima ne krije o čemu je reč, a u našoj svakodnevici sve je prikriveno formom koja bi trebalo da simulira kako je sve u redu. Najperverznije je to što se toliko laže da se nema vremena da se izmišljotine i korupcija sakriju. Mada za tim nema ni potrebe, jer svi mirno posmatraju očigledni falsifikat
Većina ljudi u ovoj zemlji smatra kako je za sve loše što im se događa u životu kriva država. Jer je, navodno, dugogodišnja vlast jednog čoveka od Srbije napravila poligon za njegovo narcističko iživljavanje (koga interesuju detalji neka na Vikipediji pogleda njegov portret pod nazivom Narcistički poremećaj ličnosti). To je, naravno, tačno, ali stvar je, nažalost, u međuvremenu otišla još dalje. Više se ne radi samo o razorenoj državi već o uništenom društvu. Društvo, međutim, nije nestalo, isparilo, nego je poprimilo u novijoj istoriji nepoznato ustrojstvo. Glavna odlika novog društvenog uređenja su sistem vrednosti i odnosi tipični za pornografiju.
Da ne bismo se tek tako gađali kvalifikacijama, pogledajmo najpre definiciju pornografije. To je „posebna vrsta dela zabavljačko-komercijalnog karaktera, koja se obično odbacuju ili zakonski gone zbog toga što ljudsku seksualnost tretiraju protivno opštevažećim pojmovima o moralu i stidu…“ (Rečnik književnih termina, Nolit, 1992). Pokušaću da dokažem kako mi u Srbiji živimo u jednoj opštoj, sveprisutnoj pornografiji, koja je počela da prožima sve segmente društva. Ne radi se, dakle, samo o onome što uobičajeno podrazumevamo pod tim nazivom, već je reč o nečem sveobuhvatnijem, o osnovnom principu. Mi živimo u pornokratiji.
Da li je opscenost prikazivanja seksualnog čina glavna odlika pornografskog izražavanja? Rekao bih da u suštini pornografskog ponašanja uopšte ne leži čulnost već pre svega otvorena, neskrivena dvoličnost. I krajnje šematizovani scenario po kome se priča odvija. „Niske“ i „nedostojne“ scene, karakteristične za pornić, ne moraju, štaviše, imati bilo kakve veze sa polnošću. Isto je i sa tipiziranim likovima koji poseduju krajnje pojednostavljenu, providnu psihologiju; ni oni ne moraju biti nužno glumljeni od strane porno zvezda.
Goran Marković, režiser, scenarista i književnik, dobitnik više od 30 domaćih i međunarodnih filmskih i pozorišnih nagrada
Foto Đorđe Кojadinović
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 22.9.2022.
