Draža Petrović, kolumna za portal N1
Od oratorskih bravura koje su promenile svet pamte se Hristova beseda na Gori, govori Martina Lutera u Vormsu i Vašingtonu, Linkolnov govor u Getisburgu, Čerčilov u britanskom Parlamentu, ali, džaba Hristu, Linkolnu, Čerčilu i Luteru Kingu što su održali istorijske govore kada je pre neki dan oko ponoći po srednjoevropskom vremenu, u Njujorku, predsednik Vučić održao govor posle koga su ga ushićeni obožavaoci jurili po hodnicima zgrade Ujedinjenih nacija ko Bitlse pre 60 godina.
Hrista nisu uopšte ganjali obožavaoci po Gori kad je održao onaj istorijski govor poznatiji kao Hristova beseda na Gori, Čerčila su samo dvojica potapšala po ramenu, Lutera Kinga su posle istorijskih govora likvidirali, a isto se desilo i Linkolnu. Što samo pokazuje da nisu baš svi govori istorijski, istorijski su samo oni kada slušaoci toliko odlepe za govornikom da ga jure ko Bitlse.
Opis te euforije do detalja izneo je sam predsednik Vučić, jer je on i bio redak očevidac te neverovatne dogodovštine iza kulisa Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, na takozvanim marginama zasedanja.
Dakle, rekao je predsednik, opisijući veličinu samog sebe: “Moj govor je izazvao pažnju zato što je drugačiji. Zato što se neko ko je mali drznuo da kaže istinu. Meni su sinoć prišli šefovi misiji nekih od najvažnijih zemalja sveta da mi čestitaju. Oni su izašli iz sale da bi došli da me sačekaju u delu iza govornice, kuda su me vodili, da dođu da kažu da ovo nisu čuli u poslednjih 10 godina. I na hrabrosti i na svemu drugom!”
-Pa gde je ovaj čovek bio do sada! – oduševljena masa učesnika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija pravila je zasede po hodnicima ne bi li pipnula ovo epohalno otkriće savremene civilizacije, predsednika Vučića, mladog talenta, pardon, mladog starog talenta, čoveka čija je pojava za samo jednu noć zasenila sve dosadašnje globalne euforije, nastale, recimo, posle otkrića Rubikove kocke, točka, dvogleda, vibratora i pećinskih crteža u Altamiri.
Ma koja Hristova beseda na Gori, ovaj predsednikov govor zasenio je i kompletne besede Vuka Draškovića na Ravnoj gori, zasenio je i govor Mikija iz Kupinova posle izbacivanja iz Zadruge, kao i legendarni govor Ivice Dačića na engleskom u Ujedinjenim nacijama, ono kad je italijanski šef diplomatije snimio papir u Dačićevim rukama na kom su reči napisane kako se čitaju, a ne kako se pišu. Taj Dačićev „govor“ započinje napomenom „Pazi, ovo velikim slovima je upućeno tebi i to ne čitaš“, što je ujedno bio i najbolji deo govora, izuzimajući onaj deo gde velikim slovima piše: “Pazi, sad je zajebano!”
Za razliku od Dačićevog, Vučićev govor je bio odličan i ukratko bi se mogao opisati malko šizofreno. Mi bismo da budemo Ukrajinci, al da nam ne uđe, a malko i Rusi, al da nam takođe ne uđe…
Srbi navijaju za Ruse, a osećaju se ko Ukrajinci, što je svakako jedna vrsta simpatične šizofrenije, ali je još gore što i predsednik Vučić navija za Putina, a oseća se ko Zelenski, što je svakako jasan dokaz da je predsednik Srbin. I to je isijavalo iz tog istorijskog govora.
Posle se ispostavilo da je predsednik Vučić veća svetska atrakcija od Zelenskog, jerbo je Vučićev govor na zvaničnom Jutjub kanalu Ujedinjenih nacija, kako su primetili novinari iz pratnje predsednika a on im to potvrdio, pratilo duplo više ljudi od govora Zelenskog.
Ceo svet, ispostavilo se, boli uvo za Ukrajinu, svi prate samo šta je rekao predsednik Srbije o bombardovanju NATO i Kosovu, pa je, istina je, do petka posle podne čak 106.000 ljudi kliknulo da gleda Vučićev govor, a samo 36 hiljada klknulo da gleda govor Zelenskog.
Kako mu je to uspelo? – zapitao se i sam Zelenski, čovek koji trenutno nema važnijih problema, i pozvao Vučića da mu otkrije ecept dobrog govora, govora u kome nema ničeg novog, već je prežvakavanje starih parola za motivaciju biračkog tela od Kamenice Donje, kod Osečine, do Bajmoka, kod Bajmoka.
-Slušaj Zelenski, još si ti mlad i zelen(ski) – rekao mu je najpre predsednik Vučić u telefonskom razgovoru.
-Najvažnije za dobar rejting na Jutjubu svih govora iz Ujedinjenih nacija jeste da pre govora izvršiš opštu mobilizaciju – objasnio mu je predsednik Vučić u nastavku razgovora kako je uspeo da uđe u trending najkliktabilnijih govora iz UN.
-Opštu mobilizaciju!? Aman, prijatelju, Vučiću, pa ja sam mobilizaciju izvršio još u februaru! I to opštu! I niko ne klikće ko tebi – kukao je Volodimir Zelenski.
-Kaži mi, koga si tačno mobilisao? To je vrlo bitan segment sveopšteg kliktanja na Jujub istorijske govore – pitao ga je Vučić.
-Pa mobilisao sam sve vojno sposobne muškarce… Čak i trećepozivce – odgovorio je Zelenski.
-E tu ti je greška, prijatelju. Ja sam pre odlaska u Njujork mobilisao i žene i muškarce i njihovu decu, omanju kvotu zaposlenih preko partije u javnim preduzećima, zato što kod kliktanja na moj govor na Jutjubu uopšte nije bitno da li je neko vojno sposoban, važno je da ume da klikne mišem na link govora… – objašnjavao mu je predsednik Srbije, poznatiji kao Vučić, tajnu svoje neverovatne popularnosti na Jutjub kanalu Ujedinjenih nacija.
I ispostavilo se da je tajna svakog istorijskog govora da ti što više ljudi klikne na Jutjubu, što nije uspelo ni Hristu, ni Linkolnu, ni Čerčilu, a bogami ni Luteru Kingu.
-Utvrđeno je da na njihove govore u trenutku izgovaranja niko nije kliktao na Jutjubu ko meni – reći će ovih dana predsednik Vučić, nastavljajući da analizira sebe kao istorijsku figuru & velikog oratora.
Nekada se čini da je tajna predsednika Vučića što sve svoje legendarne poteze sam opisuje, on je sam svoj očevidac, samo svoj tumač, sam svoj istoričar, sam svoj kliktač, ukratko – sam svoj Hrist. I svi koji treba da mu veruju mu veruju. Za ostale nije ni bitno.
